Potcenjivanje opasnosti od nuklearnog rata je postao trend današnjice, a to može dovesti do propasti čitave civilizacije, upozorio ruski predsednik Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi.
„Sada govore da je Rusija stekla prednost. Da! To je istina! Takvih sistema trenutno nema na svetu. Biće ih, pre svega, u rukama vodećih zemalja, ali trenutno ih nemaju. U tom smislu jesmo u prednosti. Ali u smislu strateškog balansa, to je samo element obuzdavanja i pariteta“, rekao je Putin. On je dodao da SAD sada preduzimaju korak više i napuštaju Sporazum o raketama kratkog i srednjeg dometa.
„Teško je zamisliti kako će se situacija razvijati. A šta ako se te rakete pojave u Evropi, šta da radimo? Naravno da ćemo biti primorani da preduzmemo određene korake. Samo da posle ne cvile da smo u prednosti. Mi ne stičemo prednost, nego održavamo paritet i osiguravamo našu bezbednost“, rekao je ruski predsednik.
Prema njegovim rečima, na Zapadu je prisutna ideja korišćenja nuklearnog oružja sa malim punjenjem, a primena takvog naoružanja može dovesti do globalne katastrofe.
„To nije globalna, već taktička primena. Takve reči se mogu čuti i od strane određenih analitičara na Zapadu. Oni čak predlažu da se koriste balističke rakete bez nuklearnog punjenja, ali nemoguće je utvrditi ima li tog punjenja ili ne. Šta to znači — jedna podmornica ispalila je balističku raketu iz nekog okeana, a ko će ga znati da li je naoružana bojevom glavom ili ne. Idi ti sad i utvrdi šta je posredi. To je izuzetno opasna stvar. Ja lično polazim od toga da će čovečanstvo imati dovoljno zdravog razuma i osećaja za samoočuvanje da ne dođe do ekstremne situacije“, naveo je šef Kremlja.
Rusiju brine, kaže, i američki protivraketni sistem u Japanu, a baza u kojoj je to oružje instalirano u Okinavi postoji već više od 10 godina, te samim tim ne može biti govora o nekakvom suverenitetu Japana.
Putin je veliku pažnju posvetio i nedavnom incidentu u Kerčkom moreuzu, kada je ruska pogranična služba bila primorana da reaguje na aktivnosti kijevskih vlasti, zaplenivši tri ukrajinska vojna broda. Kako je ocenio, ta provokacija Kijeva je, sa tačke gledišta rejtinga ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, bila uspešna.
„Mislim da su provokacije uvek loša stvar i glavni cilj takvih aktivnosti je zaoštravanje situacije. Zašto je to Ukrajincima potrebno? Jasno je da se kod njih tamo održavaju izbori i da treba povećati rejting aktuelne vlasti, ali to je, na kraju krajeva, na štetu interesa samog naroda. Rejting gospodina Porošenka je porastao: sa petog je dospeo na drugo ili treće mesto. U tom smislu, on je svoj zadatak ispunio, ali na račun interesa zemlje“, kazao je Putin.
On je dodao i da će Rusija nastaviti da pomaže Donbasu isporučivanjem humanitarne pomoći i podrškom ljudima koji žive na toj teritoriji, kako ih ukrajinske vlasti ne bi u potpunosti, kako je rekao, slomile, pojele ili rastrgnule.
Osvrnuo se i na pitanje Sirije, rekavši da je saglasan sa izjavom američkog predsednika Donalda Trampa da je teroristička organizacija DAEŠ pobeđena u Siriji. Međutim, kako je upozorio, postoji opasnost od naleta terorista na susedne regione, recimo u Avganistan, ali i u druge zemlje, pre svega one odakle ti teroristi i potiču.
„To je opasnost za sve nas, za Rusiju, SAD, Evropu, ali i za centralnoazijske zemlje. Mi to jako dobro znamo. U tome je Donald u pravu i ja sam sa njim saglasan. A što se tiče povlačenja američkih snaga iz Sirije, ja ne znam o čemu se tu radi. Evo, na primer, SAD se iz Avganistana povlače svake godine — a to traje već 17 godina. Mi zasad ne vidimo naznake povlačenja, ali dopuštam da je to moguće, tim pre što mi težimo političkom rešavanju situacije“, naveo je ruski lider.
U osvrtu na stanje rusko-američkih odnosa, Putin je rekao da su oni „dotakli dno“, dok je govoreći o odnosima s Britanijom konstatovao da su „u ćorsokaku“. Odgovorio je i na pitanje novinarke „Volstrit džurnala“ da li pokušava da upravlja svetom. „Naravno“, rekao je kroz šalu, a onda dodao: „Znamo gde je štab koji pokušava da upravlja svetom i on se ne nalazi u Moskvi.“
Na pitanje „Juronjuza“ da li će Rusija proglasiti Azovsko more svojim, Putin je rekao da „Rusija ima pravo da vodi vojnu politiku na svojoj teritoriji, uključujući teritoriju Krima, onako kako njoj bude odgovaralo“. On je dodao da će vojna komponenta na Krimu jačati koliko to bude bilo potrebno.
Putin je za 3 sata i 43 minuta odgovorio na ukupno 66 pitanja. Za konferenciju su bila akreditovana 1.702 novinara, što je rekordan broj predstavnika medija od 2001. godine, kada je održao svoju prvu konferenciju.
(Sputnjik)
