PIŠE: Slobodan Reljić
Pleme može doći u stanje da leži na obali reke pune riba, a da ono nije sposobno da se prehrani, govorila je Margaret Mid (1901-1978) na osnovu iskustava iz svojih antropoloških istraživanja.
Ljudski život mora biti ispunjen smislom. U važnim delima – od Dostojevskog do Albera Kamija – „traženje smisla“ je prvo pitanje. A „volja za smislom“, kako je to govorio psihoterapeut Viktor Frankl, postoji u svakom čoveku i – „suštinski ga određuje“. „Smisao ne može biti dat, smisao se mora pronaći“.
“Zaključujem da je smisao života najhitnije pitanje“, pisao je i Kami. I najnerešivije! U svom „Mita o Sizifu“ Kami prepričava vic: ludak peca u kadi a pametni ga gleda i pita: „Grize li?“ „Kako može da grize, ludače?! Ribe ne žive u kadi”.
Takvo je savremeno društvo. Sve se pretvorilo u crni katran. Nema razlike između dobra i zla, lepog i ružnog, pametnog i glupog.
Tako je moguće i da se odnekud pojavi korona-virus i postane „najveći psihološki eksperiment u istoriji“ in vivo. Jer, realno korona je mala bolest da bi se oko nje organizovao tako veliki planetarni spektakl.
U normalnom vremenu je nezamislivo da se kovid-19 nađe na naslovnim stranama svih novina u svetu, da bude prva vest svih televizija i radija, da se ubacuje u milijarde svakakvih vesti, slika, grafikona, klipova…
Evo, nasumičan pogled na internet adresu https://www.worldometers.info/sr/ osmojulskog dana 2020. pokazuje da su ove godine do ovog dana od ukupno 30,5 miliona umrlih – pored 543 hiljade umrlih od favorizovanog kovida-19 – tu i 874 hiljade ljudi umrlih od gladi, 701 hiljada poginulih u saobraćajnim nesrećama, 557 hiljada ljudi koji su izvršili samoubistvo, 509 hiljada koji su umrli od malarije, 4,3 miliona ljudi umrlih od kancera, itd…
Usput rečeno, izvršeno je i 23 miliona abortusa!
U tom velikom raspadu društva poznog kapitalizma postoje pokušaji da se uspostavi nekakav sistem.
Imamo dva fronta. Na Zapadu se pokušava na sve načine i svim sredstvima održati status quo, a na Istoku se društva menjaju i prilagođavaju nečemu što dolazi. Na Zapadu je drama, da Istoku se vodi teška požrtvovana borba. I institucionalna rešenja su različita.
Nad Zapadom, koji je u punom raspadu, nadvija se senka Jedinstvene svetske vlade. To je ono što je izniklo iz Bilderberg grupe pa se razvilo u Svetski ekonomski forum u Davosu. Grupe iznad zakona, sudskih sistema i bilo kakve kontrole. Nikad ih niko nije birao da budu „vladari sveta“, sem oni sami sebe.
Ne misle da bilo kome treba da odgovaraju, niti da bilo kome ponude da kaže što o njihovom planu za uređenje sveta.
Nedostupni su i javnosti, jer su deo tih tajnih društava i vodeći mediji. „Zahvalni smo Vašington postu, Njujork tajmsu, Tajm magazinu i drugim sjajnim publikacijama čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali data obećanja o diskreciji skoro 40 godina… Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili izloženi svetlima javnosti tokom tih godina. Ali, svet je sada sofisticiraniji i spremniji da krene ka svetskoj vladi“ (izjava Dejvida Rokfelera iz juna 1991, objavljena u Aspen tajmsu, 15. Avgusta 2011).
Dejvid Rokfeler i njegovi misleći saborci, poput najpoznatijih Zbignjeva Bžežiskog ili Henrija Kisindžera, drže da je „nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara sigurno bolji od nacionalnog samoopredeljenja praktikovanog u prošlim vekovima“.
Da, to je izjava ljudi koji javno tvrde da je demokratija nezamenjiv sistem i idu po svetu i uvode demokratski sistem po cenu života i smrti.
Kako su povezani ti ljudi? Kapital je ulog, a ideologija? Opet citat:
„Neki čak veruju da smo deo tajne kabale koja radi protiv najboljeg interesa Sjedinjenih Država, karakterišući moju porodicu i mene kao ‘internacionaliste’ i deo zavere sa drugim širom sveta da izgradimo integrisaniju globalnu političku i ekonomski stukturu, jedinu na svetu ako hoćete“, piše isti Dejvid u svojim Memoarima. Pa, dobro da li su Rokfeleri i društvo to u šta „neki čak veruju“? „Ako je to optužba, ja sam ponosan na to“, reći će on.
Dakle, nema tu nikakve teorije zavere. Oni postoje, okupljaju se, nastoje da preuzmu upravljanje svetom. Kabala njima nije podmetnuta. Oni su „ponosni na to“. A „to“ bi u odnosu na hrišćansku civilizaciju u okviru koje oni to čine bilo otprilike ovako: Kabala (evr. qabbalah – primanje, predanje) predstavlja mističko učenje i mističku praksu u judaizmu. U pitanju je ezoterijsko teosofsko učenje koje je po duhu potpuno strano Svetom Pismu, jer Božija istina koja se nalazi u Svetom Pismu ima za cilj spasenje čitavog roda ljudskog. Zato o nekom tajnom znanju ne može da se govori.
‘Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji, nisam rekao semenu Jakovljevom: Tražite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam šta je pravo.’ (Is. 45:19). Slovo Božije je Otkrivenje o putevima našeg spasenja.“ (jeromonah Jov Gumerov)
Kad se vratimo sad u korona svakodnevicu iza korona-operacije, u svim ključnim momentima i u svim planovima za budućnost pronaći ćete i Rokfeler fondaciju. Tu su i drugi iz „društva“. Bil i Melinda Gejts su rame uz rame s njima.
Kontrola nad važnim institucijama je odavno uspostavljena – od finansija do zdravstva.
Ako se vratite u 1948, godinu osnivanja Svetske zdravstvene organizacije sa sedištem u Ženevi, suočićete se sa osnivačem – Rokfeler fondacijom. Danas je i ono što se i dalje zove Svetska zdravstvena organizacija UN, u stvari, u rukama Gejtsa i drugih privatnih finasijera. Zato je SZO onako lako svaku drugačiju smrt u svetu bacila niz reku i koncentrisala se samo na kovid-19. U času je to pokrila strašnom rečju – pandemija.
Bestidno reklo bi se u hrišćanskom pogledu na svet.
U trenu su „zaključane“ gotovo sve zemlje sveta, pa se otvaraju i zatvaraju kao staklene bašte. Signali se šalju kao treptaji asteroida. Niko se ne pita šta to znači. Šta su posledice? Lokalne vlade jasno pokazuju poslušnost i izvršavaju komande – deo njih veruje u to a deo je ozbiljno korumpiran.
Niko ne misli na narod i pojedinca. Oni se samo zatrpavaju opskurnim izlivima nestvarne zabrinutosti. U tom nema nikavog prava i zakona. Suspendovane su sve slobode. Nije samo propisano šta se sme činiti drugima, propisuje se kao obavezan i odnos prema sebi. Drugi će brinuti o tebi.
Kad su izmišljeni karantini, to je značilo da se bolesni odvajaju na četrdeset dana da ne prenose bolest zdravima, a danas je čitav svet pretvoren u karantin. Gde god pogledate oko sebe „neprijatelji“ vašeg zdraljva. I otac i mati, i braća i drugovi. Samo Svetska zdravstvena organizacija i Krizni štabovi brinu o vama.
Koliko god da je to smešno i nestvarno, toliko čovek ne može da se izmakne i pođe svojom stazom. S vremena na vreme se pojedinačni karantini pretvaraju u koncentracione logore.
Ovo će potrajati. Korona će ostati deo naše svakodnevice duže nego što je to ikad uspevalo drugim virusima. Ako pođete i po srpskim gradovima, većim i manjim – od Banjaluke do Niša, od Subotice do Nikšića – osetiće se povučenost u sebe. Neljudski oprez. Ljudi su kao neplivači pred okeanom. Zastrašeni da mogu svaki čas biti bačeni s obale u hladne talase. Strah se uvukao u ljude. Nejasan i težak. Svako čeka da bude doveden pred PCR test sudbine i da ga stave u red za respirator. Ni za jednu od ovih reči niste ni čuli do pre mesec dana, a danas osećate da je biti ili ne biti, život ili smrt!
Taj strah nije nastao ovde među nama, on se i na srpska društva rasipa kao kosmička prašina. On se proizvodi u specijalnim pogonima industrije uklopljene u korona-projekt. „Ljudi u zapadnoj hemisferi se ponašaju kao jaganjci, preplašeni da će ih inficirati neki neverovatno opasan novi virus od koga im preti strašna smrt“, govori Vilijam Endgal, autor niza knjiga a i one pod naslovom Stoleće rata: anglo-američka naftna politika i Novi svetski poredak. „Tim trikom globalisti planiraju da dovrše posao ukidanja nacionalnih država, da ukinu keš i uvedu digitalni novac koji nazivaju kripto-valutama i slično, koje će biti pod totalnom kontrolom kabale centralnih banaka. Plan je i da ljudi ostanu bez mogućnosti da se slobodno kreću.“
Narodi se histerično pobune na različitim mestima i različitim povodima. Svet ispod kabala-poklopca ključa. Laž je postala jedina istina. Orvelove dosetke više uopšte nisu ironične.
Već smo portošili više od pola godine gledajući koroni u oči, a da ne mogu da nam kažu šta je to. „Struka“ nam je govorila da se virus razvija dok je hladno, a sunčeva toplota će ga razbiti u paramparčadi! Kad!? Ne samo da se to nije desilo nego se razmahao neki „novi virus“, i dalje ga zovemo – korona.
Dok je prva korona ubijala ljude po staračkim domovima, ova „nova“ se uhvatila pedesetogodišnjaka. „Struka“ ne zna šta da radi, ali zna šta da kaže.
Svetska zdravstvena organizacija stalno šalje instrukcije: posle hita koji se zvao „zaključavanje“, sad smo kod – maski. Svi da nose maske!
Šta je maska? Kakva je ona zaštita? „Naučno utemeljenje maski toliko je da se za njihovo nošenje jedino može reći da ne predstavlja nikakvu štetu“, piše poznati američki virusolog Kris fon Sefalvi.
“Korist nikako nije tako značajna da bi opravdala intervenciju javnog zdravstva. Vikend industrija prilagođenih maski posle pojave kovid-19 upitnog je kvaliteta i efikasnosti. A čestice virusa kovid-19 su sićušni snopovi proteina i nukleinskih kiselina, veličine oko 0,1 mikron – ili sto hiljaditi deo centimetara”.
Dakle, nema tog ljudskog pletiva koje može biti tako gusto da bi virusi u njega upadali kao muve u mreže paukova. Zato su maske pre svega „psihološki efekat“. Ne znamo ni za šta bolje, a mora nešto da se čini. Pa, makar to bilo i ubijanje prava da slobodno odlučujemo o svojoj odbrani.
Taj prirodni ljudski strah od nepoznatog, SZO tretira kao resurs za besomučnu manipulaciju.
Korona-virus je, ako ga posmatrate kontenkstualno, bolest „skromnih“ razmera. Upola slabija, recimo, od običnog gripa iz sezone 2017/2018, kad je u svetu umrlo milon i 200 hiljada ljudi. U dva kvartala 2020. godine broj žrtava korone će biti trećina te cifre.
Mnogo je, naravno, ali na milion i 200 hiljada onih ljudi nije fokusirana pažnja svetskih medija. Otišli su tiho i reklo bi se – normalno. Zašto bi smrt od kovida-19 bila toliko vrednija od gripnog pada? Zato, što je drama kovid-19 operacija.
To je socijalni inženjering. Ima cilj koji opravdava sredstva. I koordinatorima ni jedna cena nije prevelika. Jer ne plaćaju oni. Oni dobijaju. Takvi ekstraprofiti govoto da nisu viđeni.
Iz onoga što se zove Jedinstvena svetska vlada „na nacionalne vlade se vrši pritisak da produže zaključavanja, uprkos razornim ekonomskim i sodijalnim posledicama. Ono što se dešava bez presedana je u svetskoj istoriji“.
Iza produkovane kampanje straha se odigrava veliki transfer vrednosti: „U februaru je kroz berzanske transakcije širom sveta uzeto otprilike šest biliona dolara… Pandemija predstavlja čin ekonomskog rata protiv čovečanstva koji rezultira globalnim siromaštvom i masovnom nezaposlenošću.“ (Mišel Čosudovski)
Ljudi su se nadali da će se pad-uspon privrede oko korone odigrati po slici slova “V”. Brzo padanje, isto tako brz uspon. Sad je jasno da od uspona neće biti ništa.
„Zemlje koje su preko 50 odsto svetskog BDP zatvorene su za posao. Ekonomisti u potrazi za istorijskim poređenjima pominju pad 1929. godine, ekonomsku krizu 1974. ili recesiju 2008., ali priznaju da sve to ne odgovara posledicama koje bi ova pandemija mogla da ima.“ (World News UK, April 29, 2020). Ali, ni to nije skupo. Ulog je veći.
Pravi se novi jedinstveni svetski poredak. Na tom putu ništa nije sveto. Ni imovina u koju se nekad kapitalizam kleo. Stvari idu tako daleko da je Engleska banka odbila da isporuči zlato koje joj je dato na čuvanje, jer Englezi ne priznaju da je izabrani venecuelanski predsednik Maduro legalan. Dali bi to onome koga su oni hteli da postave za predsednika, kažu, a znaju da bi im on, Huan Gvaido, to svakako ostavio za sva vremena. I za suze i za smeh.
Urušavanje međunarodnog sistema se ubrzava.
Posledice, naravno, nadilaze ekonomski kolaps. „Realna ekonomija je zaustavljena. Smanjivanje ekonomskih aktivnosti podriva ‘reprodukciju stvarnog života’. To se odnosi ne samo na stvarnu proizvodnju ‘životnih potreba’ (hrana, zdravstvo, obrazovanje, smeštaj), već se odnosi i na ‘reprodukciju’ društvenih odnosa, političkih institucija, kulture, nacionalnog identiteta.“
To je zapadni front – unutrašnja drama sistema u urušavanju. Iako se tzv. jedinstvena svetska vlada smatra nadležnom i za Istok i radi da to otelotvori, oni s drugu stranu ne pokazuju poslušnost. Istina, ima među njima „trojanskih konja“ koji bi trebalo da nagrizu odrbrani iznutra. Nije ih malo i nisu slabi, ali manjina su. Označena manjina. To je drugi front.
Korona-drame na Istoku – Kina, Rusija, pa i Indija i drugi se igra u oponentskim okolnostima. I kao napredak u odnosu na Zapad. Kina se ekonomski konfiguriše kao vodeća ekonomska sila. Rusija menja ustav da bi izbegla moguće destabilizacije u teškim vremenima.
Obe se podižu kao imperije novog postkoroninog vremena. Niko ne zna tačno kako će to izgledati, ali je svima jasno da se bez stabilne nacionalne države neće moći održavati na velikim talasima nemirnog mora.
Ništa nije izvesno u korona dobu. Jedino ne valja biti potopljen u kotlu straha. Velika moć stoji iza korone, ali ona nije nesalomiva. I posle korone biće iscrpljenija i salomivija nego pre ove velike operacije. Jer, svet drugog puta nema.
(sveosrpskoj.com)
