U učmaloj trci za novog vođu demohrišćana, koja je mesecima više ličila na debatno društvo nego na borbu za srce i dušu najjače nemačke stranke, napokon su skinute rukavice. Fridrih Merc, jedan od trojice pretendenata na kormilo Hrišćansko-demokratske unije, optužio je „mračne snage” u CDU da pokušavaju da njegovu kandidaturu izbace iz koloseka.
Naizgled rasprava o tehničkom pitanju – da li da se zbog novog talasa korone odloži izborni partijski kongres – prerasla je u „partijsku tuču”. Rukovodstvo stranke, okupljeno oko ministarke odbrane Anegret Kramp Karenbauer, tražilo je da se partijski izbori planirani za 4. decembar odlože za početak iduće godine, što je i prihvaćeno, ali uz otpor pojedinih kandidata.
Fridrih Merc, jedan od najvećih kritičara izbegličke politike Angele Merkel, optužio je svog glavnog rivala u trci za partijski tron Armina Lašeta, premijera pokrajine Severna Rajna-Vestaflija, da podrškom odlaganju kongresa pokušava da izigra sistem kako bi stekao prednost. Nekadašnji šef poslaničke grupe CDU i CSU, koji je zbog neslaganja s Merkelovom 2009. napustio Bundestag, rekao je da odlaganjem kongresa deo partijskog establišmenta hoće da ga spreči da postane novi šef stranke.
Merc je dodatno dolio ulje na vatru kad je za dnevnik „Velt” izjavio da ima naznaka da je kongres odložen kako bi Lašet, koga protežira Merkelova, dobio više vremena da poboljša svoj unutarstranački rejting. U trci za naslednika Merkelove je i predsednik spoljnopolitičkog komiteta Bundestaga Norbert Retgen. Sva tri kandidata dolaze iz iste pokrajine, Severne Rajne-Vestfalije.
Demohrišćani su u jednoj od najdubljih kriza u svojoj istoriji, koja je započela kada je pre dve godine Merkelova objavila da se povlači sa mesta predsednice CDU. Njena naslednica i politička miljenica Anegret Kramp Karenbauer je za stranačkim kormilom izdržala samo 14 meseci. Nije uspela da se nametne kao lider i njena prvobitna popularnost se brzo krunila posle serije loših rezultata na pokrajinskim izborima. Zbog stranačke krize izazvane izborom liberala Tomasa Kemeriha za premijera pokrajine Tiringije uz podršku CDU i desničarske Alternative za Nemačku, Karenbauerova je u februaru poručila da više neće biti predsednica CDU.
U međuvremenu, zbog pandemije, izborni kongres planiran za april odložen je za decembar. Sada je pomeren za 16. januar, a ne isključuje se mogućnost da hiljadu delegata svog partijskog šefa izaberu na „onlajn” partijskom skupu ili poštom.
Iako niko nije očekivao da će se „era Merkelove” završiti bez potresa, ipak su Mercove optužbe iznenadile javnost. Za razliku od drugih evropskih demokratija, u kojima su unutarstranačke borbe za partijski presto burne i javne, u nemačkoj političkoj kulturi se neguje princip konsenzusa.
Merc, koji je radio za najveću svetsku kompaniju za upravljanje nekretninama „Blekrok”, vidi svoju šansu da se „osveti” Merkelovoj tako što bi kao šef CDU posle saveznih izbora na jesen 2021. godine mogao da je nasledi na mestu kancelara.
Prema anketi RTL-a, Merca bi kao novog predsednika CDU volelo da vidi 45 odsto ispitanika, Lašeta 24, a Retgena 13 procenata. Ali, više od polovine članova CDU smatra da bi bavarski premijer Markus Zeder, lider sestrinske stranke CSU, kada bi se kandidovao, imao najveće šanse da na državnim izborima postane kancelar.
Iako je u prednosti po anketama, problem za Merca je što 80 odsto Nemaca želi nastavak centrističkog puta Merkelove, koji on kritikuje, a njegov glavni rival Lašet upravo to obećava. Lašet ima još jednu prednost: moć da delegatima obeća političku uslugu ukoliko ga budu podržali na unutarstranačkim izborima.
Portal „Politiko” piše da bi pobeda Merca, koji ima podršku poslovnih krugova, mogla da podeli stranku.
Ekipa koja je tokom 18 godina politički stasala uz Merkelovu teško da će se zagrejati da podrži Merca, „bludnog sina”. Po njima, on je izdao stranačke principe. Osim toga, njegovim izborom za predsednika, CDU bi bio u nepovoljnijoj situaciji za sastavljanje savezne vlade iduće jeseni.
Demohrišćani već računaju na mogućnost da posle saveznih izbora sa Zelenima, koji su u političkom usponu, umesto sa SPD-om, uđu u postizbornu koaliciju. Zbog sumnjivih veza u finansijskom svetu i kontroverznih izjava u vezi sa socijalnim pitanjima, konzervativac Merc nije neko koga bi Zeleni tako lako hteli za kancelara.
(politika.rs)
