Mislim da Kina nije motivisana samo ekonomskim razlozima, već i spoljnopolitičkim i strateškim ciljevima kada ulazi u projekte na Balkanu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frensis Fukujama, profesor Univerziteta Stendford i autor čuvene knjige “Kraj istorije i poslednji čovek”, ukazujući na „neliberalne i autokratske tendencije“ u Srbiji.
“Ovo je deo procesa 17+1, gde je Peking osetio da je to način da ostvari uticaj u državi članici NATO koja nastoji da se približi Evropi. Zbog toga je Kina bila voljna da uđe u projekat koji nije imao ekonomsko opravdanje i, nažalost, u tome su imali lokalnog partnera, gospodina Đukanovića koji je pristao na te uslove”, smatra Fukujama.
Iako Kina i Rusija nastoje da iskoriste vakuum na Balkanu stvoren zamorom od proširenja u Evropskoj uniji (EU), on misli da bi evropski blok trebalo da insistira na minimumu standarda koje zemlje aspiranti iz ove regije treba da ispune.
Prema oceni Fukujame, “EU zapravo ima dobar razlog za oprez prilikom prijema zemlje poput Srbije, jer postoje neke neliberalne i autokratske tendencije u toj državi“.
Kako je objasnio, otvara put Kini, što je deo normalne geopolitike, da postoji ova vrsta nadmetanja.
„Ali, na kraju, mislim da ako Srbija ili bilo koja zemlja na Balkanu želi da bude deo Evrope, mora da napravi suštinski izbor vrednosti, da li žele biti liberalna demokratija ili neliberalni, poluautoritarni tip države”, poručio je Fukujama.
On je kritikovao EU zbog sklapanja investicionog sporazuma sa Kinom, čiju je ratifikaciju Evropski parliament stavio na čekanje.
Fukujama misli da „Kina predstavlja formu totalitarne vlade koja je svake godine sve gora otkako je Si Đinping postao predsednik 2013“.
On ukazuje da će, kako vreme bude prolazilo, „biti neizbežan sukob, ne samo vrednosti, već i geopolitičkih interesa“.
„Mislim da raste mogućnost sukoba sa Kinom i to je nešto što moramo planirati – zvali to Hladnim ratom ili ne“, zaključio je Fukujama.
(Agencije)
