Glasanje za raspravu o amandmanima na kontroverzne članove Zakona o autorskim pravima na internetu nije uspelo u Evropskom parlamentu zbog samo pet glasova.
Ipak, postojao je dovoljan broj članova EP koji su mogli da “prebace” rezultat, no oni sada tvrde da su pogrešno glasali, prenosi RT.
Evropski parlament izglasao je kontroverzni Član 13, kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju autorskih prava (kopirajta) na internetu.
Ispravke svog glasanja poslalo je 13 članova Evropskog parlamenta u utorak kada je EP odbacio raspravu o amandmanima koji su mogli da ublaže ili kompletno obrišu dva sporna člana. Umesto toga, poslanici su glasali da preskoče raspravu sa 317 glasova prema 312 i na taj način omogućili da prođe ceo zakon sa 348 glasova za usvajanje prema 274 protiv toga.
Prema Pravilima glasanja u EP, članovi mogu da prijave korekciju glasova, ali bez mogućnosti da utiču na promenu rezultata.
Marietje Šake, članica EP, ukazala je na Tviteru, na “sudbonosnu” grešku, ubrzo nakon što je EP objavio korekcije.
Svih 13 članova rekli su da nisu nameravali da glasaju na način na koji se to desilo.
Njih 10 je reklo da su želeli da glasaju za amandmane, ali da su umesto toga glasali protiv, dok je u slučaju dva člana bio obrnut slučaj. Jedan član je rekao da je želeo da bude uzdržan.
Iz Švedskih demokrata, čija su dva člana među onima koji su pogrešno glasali protiv rasprave o amandmanima, saopšteno je da su pritisnuli pogrešno dugme. Partija je saopštila da su njihovi članovi bili zbunjeni promenom u redosledu glasanja tokom sesije.
“Danas smo imali tri glasa o Zakonu o autorskim pravima. Na jednom glasanju smo pritisnuli pogrešno dugme: glasanje o redosledu u kojem bismo glasali. Da je prošlo, mogli smo glasati o brisanju člana. To smo želeli”, navodi se u saopštenju stranke.
Međutim, neki smatraju da je teško poverovati da su mnogi članovi EP bili neoprezni prilikom glasanja.
Šta donose izmjene Zakona o autorskim pravima?
Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su juče obiman prijedlog o izmjenama Zakona o autorskim pravima u Evropskoj uniji, a kritičari smatraju da će tehnološki giganti snositi velike posledice, a da bi svako ko se oglasi na Internetu mogao da bude cenzurisan.
Kako navodi AP, predlog izmjena odnosi se Zakon o autorskim pravima, koji je star 20 godina, a ukoliko izmjene budu stupile na snagu, kompanije kao što su Apple, Facebook i Google moraće da više plaćaju evropskim umjetnicima i proizvođačima sadržaja, kao i da uvedu filtere koji će sprečiti da se njihov rad širi Internetom bez dozvole.
Pojedini prijedlozi su veoma kontroverzni, navodi agencija, dodajući da se radi o tome da će od stupanja izmjena na snagu kompanije biti odgovorne za uklanjanje materijala zaštićenog autorskim pravima sa svojih platformi.
Još jedan kontroverzan dio zakona, kako navodi AP, odnosi se na to kako se informacije koje potiču od medija linkuju i citiraju širom interneta.
“Internet giganti imali su korist od sadržaja porijeklom iz Evrope, plaćajući neadekvatan porez i prebacujući ogroman profit u SAD ili Kinu. Evropski parlament je odlučio da stane na kraj trenutnom digitalnom ”divljem zapadu””, rekao je predsjednik EP Antonio Tajani.
AP ističe da su internet giganti vršili toliko snažno lobiranje, da je čak i nakon što su države članice EU podržale izmjene zakona, nije bilo sigurno da će one zaista biti izglasane u EP.
Pokrenuta je onlajn peticija koju je potpisalo više od pet miliona ljudi koji se protive izmjenama zakona. Potpisnici, naime, smatraju da će izmjene zakona dovesti do nefer cenzure na Internetu.
Izmjene zakona bi trebalo da kompanijama uvedu pravnu odgovornost, tj. obavezu da se postaraju da sadržaj zaštićen autorskim pravima ne bude na njihovim platformama, uključujući i sadržaj koji postave korisnici platformi poput Facebooka i YouTube, izjavio je Gas Rosi, direktor globalne politike u neprofirnoj organizaciji “Javno znanje” koja se zalaže za otvoren i slobodan Internet.
Kompanije nisu uslovljene, ali će vrlo vjerovatno morati da uvedu filtere koji će prepoznavati zaštićen sadržaj i uklanjati ga.
Pristalice slobodnog Interneta kažu da ovakvi filteri stvaraju dva problema. Prvi je da će samo najveće kompanije poput Facebooka i Googlea imati novca da uvedu takve filtere i održavaju ih. Drugi problem je da ti filteri, kako navodi AP, sasvim sigurno neće biti u potpunosti precizni, te će razni sadržaji koji ne bi trebalo da budu uklonjeni, biti uklonjeni sa Interneta.
“Prosječan korisnik nije stručni poznavalac zakona o autorskim pravima. Većina korisnika vjerovatno neće tražiti pomoć. To će stvoriti stravičan efekat u mnogim situacijama”, rekao je Rosi.
Pristalice izmjena zakona kažu da će one pomoći autorima sadržaja da dobiju kompenzaciju za svoj rad.
“Složili smo se o novim pravilima koja će uraditi potpuno suprotno od ubistva Interneta”, rekao je nakon glasanja njemački poslanik u EP Aksel Fos.
Google je saopštio da će prijedlog o izmjenama zakona dovesti do pravne nesigurnosti i da će naškoditi kreativnoj i digitalnoj ekonomiji u Evropi.
Kompanija je kritikovala dijelove izmjena zakona, poručivši da su “pretjerane” i da bi mogle da dovedu do uklanjanja video snimaka na YouTubeu u situacijama u kojima nije u potpunosti jasno ko polaže pravo na zaštićeni materijal.
Protiv izmjena zakona protestovalo je više desetina hiljada ljudi širom Njemačke, dok je ispred parlamenta svirao francuski bend koji se zalaže za najavljene izmjene.
“Ništa nije tako dobro kao besplatan ručak i zaista ne znam zašto bi Internet giganti trebalo da nastave sa besplatnim ručavanjem na naš račun”, izjavio je muzički producent iz Francuske Vali Badaru.
U Francuskoj, koju AP naziva čuvarem evropske kulture, vlada je pozdravila usvajanje prijedloga o izmjenama.
“Poruka EU je jasna. Svako ko deluje na evropskom tržištu mora da poštuje naše zajedničko opredjeljenje, bilo da su u pitanju autorska prava ili fiskalna pravila koja zahtijevaju od američkih kompanija da plaćaju veći porez”, rekao je ministar kulture Francuske Frank Rister.
Lider liberalne grupe ALDE u EP Gaj Ferhofštat izjavio je da su pravila do sada bila većinski u korist američkih kompanija.
“Jedinu slobodu koju imate je da pošaljete svoje podatke američkim kompanijama koje to poslije koriste za svoj profit. To je sve”, rekao je Ferhofštat uoči jučerašnjeg glasanja.
Zagovornici slobodnog Interneta u SAD ističu da bi izmjene zakona mogle da umanje broj posjeta na sajtovima medijskih organizacija i cenzurišu objave korisnika.
Autor i specijalni konsultant fondacije “Elektronski front” Kori Doktorov izjavio je da filteri često rade na osnovu “grubog prepoznavanja”.
“Filter bi mogao da ‘uhvati’ fotografiju i obriše je samo zato što se u pozadini nalazi autobus na kome je slika zaštićena autorskim pravom. Vjerovatno bi mogli da naprave i ribarske mreže koje hvataju svu tunu, pod uslovom da vas nije briga koliko delfina ulove u isto vrijeme”, prokomentarisao je Doktorov.
Agencija podsjeća da će izmjene u svoje domaće zakonodavstvo morati da uvedu sve države članice EU, što će, smatraju, stvoriti prostor za pojedinačnu interpretaciju.
Za prijedlog zakona glasalo je 348, protiv su bila 274 poslanika, dok je 36 bilo uzdržano.
Evropska komisija pocčla je ovaj proces prije dvije godine u pokušaju da se zaštiti evropsko kulturno nasleđe i osigura da izdavači, emiteri i umjetnici prime pravičnu naknadu od velikih onlajn kompanija, dodaje Rojters.
(B92, RT, Tanjug)
