Na komemorativnoj izložbi povodom 200 godina od rođenja Karla Marksa, najvećeg kritičara kapitalizma, govoriće Žan-Klod Junker, predsjednik Evropske komisije.
Obeležavanje te godišnjice, 5. maja, izaziva kontroverze u Nemačkoj, ali i šire, posebno u nekadašnjim komunističkim zemljama.
Grad Trir će dva veka od rođenja Marksa, ekonomiste, filozofa, teoretičara socijalzma, obeležiti nizom manifestacija, uključujući otkrivanje 5,5 metara visoke statue koja je poklon Kine, piše EURACTIV.com.
Postavljanje spomenika izazvalo je različite reakcije građana Trira, kao i drugih nemačkih gradova.
Šire gledano, glorifikacija Karla Marksa kontroverzna je, posebno u zemljama koje su živele pod komunizmom.
S jedne strane, žrtve komunizma i njihovi potomci oštro reaguju na sve što može da izgleda kao rehabilitacija totalitarizma.
S druge strane, nostalgija za komunizmom još postoji, uglavnom zbog socijalne i sigurnosti radnog mesta u tom periodu.
Pored toga, mnogi smatraju da Marksove političke ideje ne treba kriviti za ono što se dešavalo u Lenjinovo doba i za zločine staljinizma.
Nemačka je poseban slučaj, pošto je bila Marksova domovina i pošto je bila podeljena do pada Berlinskog zida.
Junkerova portparolka Mina Andrejeva rekla je za EURACTIV.com da je predsednik EK od 2003. počasni građanin Trira, grada na sat vožnje od Luksemburga.
Kao počasnog građanina Trira, Junkera je socijaldemokratska premijerka nemačke savezne države Rajna-Palatinat Marija Lujza Ana “Malu” Drajer (Maria Luise Anna “Malu” Dreyer) pozvala da otvori izložbu o Karlu Marksu.
Andrejeva je rekla da je Junker “veoma svestan istorijskih činjenica i osetljivosti” i dodala da, “bez obzira kako ljudi gledaju na Marksa, niko ne može da negira da je Karl Marks na neki način oblikovao istoriju”.
“Ako se o njemu ne govori, na neki način se negira istorija. U tom smislu je predsednik Junker prihvatio poziv i govoriće na ceremoniji otvaranja sa premijerkom Rajne-Palatinat”, dodala je Andrejeva.
Upravo je Junkerova politička “porodica”, Evropska narodna partija, želela da izjednači nacizam sa komunizmom i pokušala da institucionalizuje osudu obe totalitarne ideologije.
Međutim, u mnogim zapadnim zemljama, uključujući Nemačku i posebno Italiju, brojne ulice nose ime Karla Marksa.
Očigledno je da izjednačavanje nacizma sa komunizmom ne uspeva i, uz malu Junkerovu pomoć, pobedio je Marks, piše briselski portal.
(Radio Slobodna Evropa)
