Prema poverljivim izvorima iz nove administracije EU, evropski zvaničnici su rešili da definitivno „puste niz vodu “ Mila Đukanovića i njegov kriminalni režim, koji zbog nezapamćenog stepena korupcije i bahatosti već godinama zadaje ozbiljne glavobolje vrhu EU. Da je u Briselu doneta konačna „presuda“ Đukanoviću potvrđuje i uzdržanost EU da komentariše aktuelnu situaciju i mirne i dostojanstvene proteste pravdoljubivog, verujućeg naroda u Crnoj Gori, pokušavajući da na taj način „opere ruke“ od crnogorskog diktatora kome je godinama pružala podršku, zatvarajući oči pred njegovim “problematičnim” aktivnostima.
Već dugo zvaničnici najuticajnijih država EU muče muku kako da se reše Đukanovića i demontiraju njegov režim, jer ni u najluđim snovima ne nameravaju da jednu takvu duboko kriminalizovanu državu prime u svoje redove.
Razrešenje muka sam je ponudio pomahnitali režim u Podgorici nakon što je u teškom bunilu pokušao da otme svetinje pravoslavnom srpskom narodu, a onda otišao i korak dalje kroz hapšenja, prebijanja i progon nevinog naroda i pripreme za izvođenje tenkova na ulice najvećih crnogorskih gradova. I više nego dovoljan povod da glavešine iz Brisela iskoriste Đukanovićevo mahnito ponašanje i krenu u realizaciju svog davno skovanog plana o njegovom uklanjanju, pa sad šefovi obaveštajnih službi najuticajnijih država EU užurbano vade iz fioka tone prikupljenih materijala o kriminalu Đukanovića i njegovih saradnika i nose ih u Brisel, kako bi zakucali poslednji ekser u već pripremljen kovčeg.
U Briselu takođe znaju i za Đukanovićeve planove da isprovocira EU tako što će u ovom gradu organizovati konferencije o navodnoj srpskoj agresiji na Crnu Goru, za koje planira da iskoristi pouzdane plaćenike, antisrpske kvaziintelektualce i lidere nepostojećih političkih partija iz Srbije i regiona sa spiska potpisnika sramnog „Apela 88“ koji je izazvao duboko gađenje sve poštene evropske inteligencije. S obzirom da je i u ovom slučaju očigledno reč o „pucnju u prazno“ Đukanović bi trebalo ozbiljno da se zapita da li zaista vredi da rasipa novac na uzaludne konferencije koje treba da odbrane neodbranjivo, režim kome je „smrtna presuda“ već doneta, ili je vreme da umesto punjenja džepova plaćeničkih smutljivaca bez trunke kredibiliteta počne da štedi za „crne dane“ koji neupitno dolaze.
(Nacionalist)
