Marović se pre nekoliko godina našao u nemilosti aktuelnog crnogorskog predsednika i njegovog okruženja
Javnost je bez ikakve sumnje i više nego dobro upoznata sa slučajem Svetozara Marovića, nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora (SCG), dugogodišnjeg visokog funkcionera i glavnog ideologa vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) (pomenimo samo funkcije potpredsednika DPS i predsednika Političkog saveta ove stranke, kao neke od mnogih), i iznad svega jednog od najbližih saradnika apsolutnog gospodara Crne Gore Mila Đukanovića, još iz vremena transformacije Saveza komunista Crne Gore (SKCG) u DPS.
Uprkos svim ovim (i mnogim drugim) funkcijama i višedecenijskoj bliskosti sa Đukanovićem, Marović se pre nekoliko godina našao u nemilosti aktuelnog crnogorskog predsednika i njegovog okruženja, kada je, u montiranom procesu i uz iskaze lažnih svedoka (što predstavlja specijalitet okupiranog crnogorskog pravosuđa, kao što se može videti i na primeru iskonstruisane “afere državni udar”), optužen da je navodno bio na čelu organizovane kriminalne grupe koja je nanela višemilionsku štetu opštinskom budžetu Budve. Ipak, cilj ovog teksta nije detaljna rekapitulacija Marovićeve biografije, već povlačenje paralele između njegovog slučaja i najnovijih saznanja dobro obaveštenih krugova, bliskih vrhu crnogorskog režima.
Naime, prema ovim saznanjima, uloga novog Svetozara Marovića nacrnogorskoj političkoj sceni bi, možda čak i u periodu do parlamentarnih izbora (koji bi, kako stvari stoje, mogli da budu održani krajem avgusta ili početkom septembra, umesto u oktobru t.g, kako je prvobitno planirano), mogla da pripadne, ni manje ni više, aktuelnom crnogorskom premijeru Dušku Markoviću!
Pritom, Markoviću svakako ne manjka “putera na glavi”, imajući u vidu kako navode o umešanosti u slučajeve krupne korupcije, tako i nedovoljno rasvetljenu ulogu u periodu ubistva osnivača dnevnog lista “Dan” Duška Jovanovića 2004. godine, kada je bio na funkciji pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Crne Gore zaduženog za tadašnju Službu državne bezbednosti (SDB). Eventualnom odlukom da “pusti niz vodu” Markovića, Đukanović bi mogao da ostvari dvostruku korist – da se oslobodi čoveka koji bi mogao biti pretendent na njegov presto, i da ujedno crnogorskoj (ali i međunarodnoj) javnosti uoči izbora prikaže navodnu odlučnost crnogorskih vlasti u obračunu sa korupcijom, uključujući i onu na najvišem nivou. Ukoliko bi se to dogodilo, bila bi poslata snažna i nedvosmislena poruka i ostatku Đukanovićevog okruženja – da u Crnoj Gori može postojati samo jedan gospodar, i da svako ko se iole uznese može da doživi sudbinu Svetozara Marovića, bio on i aktuelni crnogorski premijer.
(Glas javnosti)
