Kongres ove do skoro vladajuće stranke nakon demokratskog i istorijskog poraza na poslednjim crnogorskim parlamentarnim izborima održanim u neravnopravnim uslovima za pobednike najavljeno je iz njenog vrha, trebalo je navodno da bude kongres reforme stranke i njene „obnove“.
Naravno da od toga neće biti ništa, jer to nije ni moguće kada sve u toj stranci u poslednjih desetak godina isključivo zavisi od jednog čoveka, njegovog interesa i plana za lično spasavanje bogatstva familije i kada je stranka od demokratske postala privatni mehanizam za održavanje Đukanovića na vrhu. Da ova kategorična tvrdnja da na ovom kongresu neće biti ništa ni o reformi ni o novim nezavisnim i slobodnim pojedincima, koje Milu neće njegova desna ruka Milan Roćen dovoditi iz Granda sa preporukom nestalog Liberalnog saveza, već biti izbor demokratske većine stranke govori upravo započeti proces uobičajenog “ jednoglasnog predlaganja Đukanovića za predsednika stranke“. Upravo ovaj proces govori o hroničnoj i neizlečivoj bolesti Milovog DPS-a najubedljivije ukazuje na nemogućnost bilo kakvih stvarnih promena u ovoj stranci. Naime ta jednoglasnost nije samo politička patologija koja ukazuje na vladavinu jesdnoumlja unutar ove partije, koja je opasna po život svake političke stranke i zbog toga, i to pre svega zbog toga što se opštinski odbori trude da što jednoglasnije za svog prdsednika predlože onog zbog kojeg su izgubili izbore i čije je ime bilo na čelu liste koja je poražena od naroda na završenim avgustovskim izborima. Čak šta više oni opštinski odbori se trude da što pre „proglase“ svoju jedinstvenu podršku „poraženom Vođi“ da to na neki način liči na obred „neraskidive ljubavi“ u kojoj takvi predlozi počinju ličiti na „stranačke štafete“, bez obzira što većina naroda to gleda podsmešljivo i pomalo tužno. Bože da li je moguće da toliko ljudi pristaje da bude slepo da bi Milo Đukanović održao svoj poredak autokratije u ličnoj stranci i da on biva slep da ga sve to vodi ka novom porazu i to u svom gradu među svojim sugrađanima. Šta će tada misliti ovi koji ga „jednoglasno slave“, kako će pobediti i gde ako ne može u svojoj kući. Da li će opet zakazati novi kongres da analiziraju novi poraz, to će odlučiti iako kao ni sada neće znati pravi odgovor, ako ne čuju dobronamerne savete da jedina reforma i jedini smisao ovog zakazanog kongresa da bi DPS preživeo je odlazak ovog kojega oni jednoglasno podržavaju i „kuju u zvezde“. Samo to! Sve ostalo ih samo vuče ka sopstvenom nestajanju i nevažnosti.
(Nacionalist)
