Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je danas da je sa rediteljem Emirom Kusturicom postigao načelan dogovor o snimanju filma o logoru u Jasenovcu i „genocidu nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH)“.
Kusturica je izjavio da je najvažnije doći do dobrog scenarija.
„Uspeli smo da postignemo načelan dogovor da se on pozabavi tom temom, da sa saradnicima koje sam izabere pokuša da napravi scenario, da taj scenario zajedno pogledamo i da u godinama koje su ispred nas 2020, 2021. godine, uz uzajamne napore, pokušamo da ‘porodimo’ još jedan značajan projekat u oblasti filma koji se tiče ove teme“, rekao je Vukosavljević. On je, na konferenciji za novinare, ocenio da je „tema genocid u NDH rizik za svakog autora“.
„Reč je o velikoj neispričanoj temi, o bolnoj temi, velikoj i zjapećoj rani na temu našeg naroda i našeg istorijskog pamćenja“, rekao je Vukosavljević. On je dodao da je u SFRJ u samo jednom filmu – „Kozari“ Veljka Bulajića, prikazan deo tih užasa. „Izuzimajući to, jugoslovenska – a kasnije i srpska kinematografija – nije snimila nijedan film o genocidu nad srpskim narodom u NDH“, rekao je Vukosavljević.
On je naveo da su na samu vest da bi mogao da bude snimljen ovaj film „počeli da stižu negativni signali, kao da nekome nije stalo da se u Srbiji snima više filmova i o genocidu u NDH“, ali nije precizirao od koga.
On je rekao da je „nedavno na konkursu Filmskog centra Srbije finansijski pomognut scenario Predraga Antonijevića“ za film „Dara“ koji obrađuje ovu temu. Kusturica je rekao da je ideja da se napravi priča o jednoj ženi koja je spasila oko 15.000 srpske, jevrejske i romske dece.
„Film o Jasenovcu treba da pokaže kako smo tamo stradali“, rekao je Kusturica.
On je naglasio nameru da naprave „film koji treba da izađe iz sfere našeg pristanka da toga nije bilo“. „Trebalo bi da proizvodimo tri takva filma godišnje da bi stigli ono što smo 1944. i 1945. godine izgubili činjenicom da su srpski partizani ušli u taj logor, pokupili papire i pokrili tu istinu, i u narednih 50 godina proizveli pristanak po kome toga nije ni bilo“, rekao je Kusturica.
Kusturica je rekao da je najvažnije da se dođe do dobrog scenarija.
„Kad čovek ima dobar tekst u ruci onda su velike šanse da film bude valjan.Ova faza ne podrazumeva nikakve ideje o koprodukciji, nego jednostavno da se napravi dobar tekst i da na osnovu dobrog teksta krenemo u tu avanturu jednog dana nakon što ja završim film o genocidu u Južnom Sudanu“, istakao je Kusturica. Kusturica je rekao da će sigurno autor scenarija biti on sa nekim s kim je već radio i dodao da je njegova ideja da se prvo napravi sinopsis.
Na pitanje novinara da li je žena o kojoj se govori Dijana Budisavljević, Vukosavljević je odgovorio da „ona može da bude fizička osoba imenom i prezimenom, ali da može da bude i inspiracija“.
(FoNet)
