Srpska pravoslavna crkva čuva infrastrukturu Velike Srbije. Sa svoje četiri eparhije u Crnoj Gori, od koje su tri prekogranične, ona zacrtava prostor velike Srbije, rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović za sarajevski Pressing.
Patrijarh Irinej optužio je Đukanovića da radi ono “što nisu ni Turci ni komunisti”, da atakuje na crkvenu imovinu. Đukanović srpskom patrijarhu odgovara: “Pišite mu pamet”.
“Uvredu možete doživeti od čoveka čiji intelektualni potencijal respektujete. Komentarisao sam ranije izjave patrijarha Irineja, i zadržaću samo kratku opasku: Pišite mu pamet”, rekao je Đukanović.
On je istakao da Srpska pravoslavna crkva “čuva infrastrukturu velike Srbije”.
“Dakle sa svoje četiri eparhije u Crnoj Gori, od koje su tri prekogranične, ona zacrtava prostor velike Srbije i ona na taj način potcrtava ono što je njena misija, a to je kada državne politike naprave grešku, a po njima je nezavisnost Crne Gore greška, greška Srbije koja je to dozvolila, tu je crkva da to vremenom ispravi”, rekao je Đukanović.
Govoreći o ulozi mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, predsednik Crne Gore kaže da je njegova uloga onakva kakva može biti uloga čoveka koji se nalazi na važnom mestu u hijerarhiji SPC.
“Bavi se više političkim nego verskim pitanjima. On ima ulogu, dosta je tokom perioda doprineo jačanju Srpske pravoslavne crkve”, kazao je Đukanović.
Ipak, on Amfilohiju pripisuje i pozitivne doprinose društvenim i političkim dešavanjima.
“Bilo je tu i svetlih trenutaka. Podržao je demokratske promene u Srbiji, otklonio je crnogorske državne politike od Miloševićeve politike. Bio je suzdržane pozicije uoči referenduma 2006. godine, mada znam da je njegov stav duboko protiv nezavisnosti Crne Gore”, objasnio je gost sarajevskog Pressinga.
Ističe da Predlog zakona o verskim zajednicama, protiv koga se pobunila SPC, neće osporavati njeno postojanje, niti bilo koje pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
“Mi smo demokratsko društvo. Nije to problem. Problem je jedno od temeljnih prava, kanonsko pravo, a to je da organizacija pravoslavne crkve prati organizaciju države”, naveo je Đukanović.
Upitan da li očekuje da Carigradska patrijaršija prizna autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve, on odgovara: “Naravno” i dodaje da bi drugačija odluka bila suprotna kanonskom pravu i principu etnofiletizma.
Govoreći o odnosima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tvrdnjama da je pomogao Vučiću da dođe na vlast, Đukanović kaže da su to preterivanja.
“Ne bih mogao pomoći da Nikolić i Vučić nisu imali snažno utemeljenje u Srbiji od konkurencije Tadića. Naši odnosi su korektne saradnje i uvažavanja, kroz koje se trudimo da sledimo naše nacionalne interese – da ne povređujemo druge”, rekao je Đukanović.
Dodaje da nije pitao srpskog kolegu “zašto se Srbija digla protiv njega”, jer bi to, kako kaže, smatrao svojom slabošću.
“Bilo je dosta neutemeljenih kampanja protiv mene, je li to ugrozilo Crnu Goru? Nije. Na taj način su nas ubeđivali u ispravnost našeg krusa, zato smo došli do rezultata. Nema govora ni o kakvoj manipulativnoj politici u koprodukciji Đukanović – Vučić”, rekao je Đukanović.
Upitan da objasni svoj odnos sa predsednikom predsedništva BiH, Miloradom Dodikom, Đukanović kaže da je Dodik pomogao da se afirmiše ideja obnove crnogorske državnosti i da poštuje njihove prošle odnose.
“Bili su intenzivni – naše aktivnosti su bile zajedničke na domaćem i međunarodnom planu. Znali smo se naći u Evropi, Americi, predstavljali smo zajedničke interese koji su se odnosili na obnovu mira i poverenja”, rekao je predsjednik Crne Gore.
“Danas se gledamo ređe, na međunarodnim skupovima… Danas su odnosi uvažavanja kakve imam sa svim ljudima koji su najodgovorniji za vođenje država… Retorika Dodika mi se ne dopada. Ne zato što ugrožava Crnu Goru. Savršeno sam miran, ništa ne ugrožava Crnu Goru pa ni te mape. Zašto mi je neprijatno – jer me vraća u devedesete godine, to je retorika kakvih sam se naslušao”, rekao je Đukanović.
(N1)
