Film “Delirijum tremens” scenariste i reditelja Gorana Markovića, nastao po njegovom dramskom tekstu koji je duže od jedne decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, premijerno se prikazuje danas u okviru programa “Srpski film” 47. Festa.
Film, i četvrodelna serija, koja će iz njega nastati, nešto su sasvim drugačije od pozorišnog komada, i nastali su po želji Predraga Ejdusa, koji je glavnu ulogu glumca Dagija 13 godina tumačio na daskama BDP-a.
“Peca Ejdus me je jednom pozvao i rekao da želi da taj komad snimimo. Otišao sam na televiziju (RTS), za koju sam već radio “Slepi putnik na brodu ludaka” i oni su prihvatili. Peca više nije mogao da igra. Zato sam zamolio Tiku Stanića kome je bilo čudno da zemeni još uvek živog čoveka. Peca je trećeg dana snimanja preminuo”, ispričao je Goran Marković na konferenciji za novinare, i dodao da je su sve vreme snimanja imali tu “senku njegove smrti”, zbog čega su nastojali da film urade kao da je Ejdus živ i da se pritom zabave.
Od glumaca iz predstave u filmu su ostali Anita Mančić, Milica Zarić i Dragan Petrović Pele, rekao je on, napomenuvši da to nije isti komad, odnosno da nije želeo da reprodukuje nešto što je već viđeno. zbog čega je film ne kraju ispao mešavina komedije i drame.
U središtu priče o glumi kao bolesti i bolesti kao glumi, nalazi se popularni glumac koji, usled alkoholnog ludila – delirium tremens, završava na psihijatriji, gde, ispočetka nevoljno, biva uključen u proces rehabilitacije psiho-dramom.
“To jedna od uloga za koju se pripremate ceo život”, reći će glumac Tihomir Stanić koji ulogu glumca Dagija tumači u filmu.
Sa Tihomirom Stanićem smo, pred današnju premijeru, nakratko porazgovarali o njegovoj poslednjoj filmskoj ulozi.
Kako jednom iskusnom glumcu izgleda iskustvo glumljenja glumca?
“Postoje stereotipi o glumcima. Svi smo mi apsolutno različiti, a opet imamo toliko toga zajedničkog. Ja sam u ovaj film, u ovaj scenario, pokušao da unesem što više svog ličnog osećanja i što više sopstvenih dilema oko toga šta mi se sve dešavalo za ovih četrdesetak godina”, rekao je Stanić za B92.
Da li pronalazite neke intimne detalje u ovoj ulozi, odnosno u liku Dagija?
“Kako da ne! Postoje neki postupci koje sam doneo iz sopstvenog iskustva.”
Kako se vama, kao školovanom glumcu, čini postupak psiho-drame? Koliko ste o tome znali pre ove uloge?
“Prvi put sam se suočio sa tim i imao ogroman otklon. Kao Dagi koji ima ogroman otklon, tako sam i ja. Mislim da je to u samom filmu dosta tačno prikazano”, kaže Stanić, dodajući da to nije nešto što bi želeo dalje da istažuje.
Tihomir Stanić smatra da ne bi trebalo porediti njegovu ulogu u filmu “Delirijum tremens” da istom ulogom koju je nedavno preminuli Predrag Ejdus tumačio na sceni Beogradskog dramskog pozorišta:
“Mislim da ne treba porediti. Ja sam razgovarao sa njim uoči snimanja filma. Postoji i slična scena u filmu, kad dođe jedan glumac i kaže da će ga zameniti…”
