Uprkos tome što rukovodstvo Socijaldemokrata (SD) samouvereno izjavljuje da je odluku o samostalnom nastupu na predstojećim izborima, zakazanim za 30. avgust, donelo motivisano navodnim rastom podrške SD u proteklom periodu, te rezultatima ostvarenim na lokalnim izborima 2018. godine, iz dobro obaveštenih izvora bliskih vrhu crnogorskog režima saznajemo da stvari ne stoje baš onako kako čelnici SD pokušavaju da ih prikažu javnosti.
Naime, reč je o tome da već duže vreme tinja nezadovoljstvo vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) njihovim marionetskim koalicionim partnerom, koji je za kratko vreme uspeo da postane stranka umešana u pojedinačno najviše koruptivnih afera u čitavom regionu, ostavljajući po tom kriterijumu daleko iza sebe i samu DPS.
Zbog toga je lider DPS i apsolutni gospodar Crne Gore Milo Đukanović procenio da bi eventualni zajednički izborni nastup sa SD bio preveliki balast za njegovu stranku, čiji je rejting, kako pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja, ionako ozbiljno narušen. Isti izvori su nam preneli i da je Đukanović to nimalo prijatnim tonom predočio lideru SD i predsedniku crnogorske Skupštine Ivanu Brajoviću, na sastanku u četiri oka održanom pre izvesnog vremena.
Budući da, kako stvari sada stoje, nije izvesno ni da će SD uopšte preći izborni cenzus, spekuliše se da postoji mogućnost da će se DPS nakon izbora okrenuti svojoj “staroj ljubavi”, Socijaldemokratskoj partiji (SDP). S tim u vezi, moguće je da će, uprkos problemima koji su opterećivali njihovu raniju koalicionu saradnju, u prvom redu usled nastojanja bivšeg lidera SDP Ranka Krivokapića da svoju partiju pozicionira kao neku vrstu “opozicije u vlasti” koruptivnim aktivnostima DPS, ali i tome što je DPS pružila direktnu podršku cepanju SDP i nastanku SD, ono što povezuje DPS i SDP – promovisanje agresivnog novokomponovanog nacionalizma, uključujući obostrano zalaganje za “obnovu” tzv. Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) raspopa Miraša Dedeića, nakon izbora prevagnuti u odnosu na dosadašnja razmimoilaženja.
Sa druge strane, ne treba isključiti da bi SD, nakon što im je DPS okrenula leđa, mogle pokušati da uspostave saradnju sa građanski orijentisanim partijama opozicije, u prvom redu Demokratskom Crnom Gorom (Demokrate) ili Građanskim pokretom “Ujedinjena reformska akcija” (GP URA). Međutim, imajući u vidu beskompromisno opredeljenje ovih partija za borbu protiv korupcije, čije su SD apsolutno otelotvorenje, takva opcija se može oceniti kao izuzetno malo verovatna, ako ne i nemoguća. Zbog toga bi se moglo dogoditi da se kratak uzlet SD posle izbora pretvori u ubrzani i trajni pad.
(Glas javnosti)
