Već 40 godina na čelu “Riblje čorbe”, Borisav – Bora Đorđević, pjesnik i roker, obrazuje i vaspitava generacije poštovalaca, te izaziva kontroverze u javnosti kako svojim pjesmama, tako i direktnim i provokativnim izjavama.
Bez dlake na jeziku i ovaj put nastupio je sa “Ribljom čorbom” na “Banjalučkim danima muzike”, počašćen rođendanskom tortom od strane organizatora i snažnim ovacijama publike. U četiri decenije benda bilo je mnogo toga… Bivšeg boema i nekadašnje “dijete cvijeća” mnogi su otpisivali još sredinom osamdesetih godina prošlog vijeka, ali on se uvijek vraćao pjesmama koje su bile još bolje od onih prijašnjih. Poštovalaca koji su u međuvremenu prestali da ga vole zaista je mnogo, ali onih koji ga i danas cijene i poštuju svakako je još više. To dokazuje i vriska djevojčica i djevojaka pred svaki “Čorbin” nastup, koja podsjeća na “bitlsomaniju”, nekada opšteprisutnu za vrijeme nastupa popularnih “buba” iz Liverpula.Zasigurno, “Riblja čorba” jedan je od posljednjih bendova koji može da izazove takvu histeriju, a njen vođa jedan od posljednjih rokera koji u isto vrijeme izaziva i simpatije i gnušanje javnosti. Kakvu će emociju ovaj put da izazove u vama, provjerite u intervjuu koji je dao za “Nezavisne novine”.
“Banjalučki dani muzike”, nekada “Dani muzike i piva”. Pivo i rokenrol?
Nedostaje mi pivo. Pivo i rokenrol su uvek išli zajedno.
U Banjaluci ste svirali na gotovo svim koncertnim lokacijama…
Kako da ne, ovde na tvrđavi Kastel bude posebna atmosfera. Tu unutar tvrđave “Čorba” je prvi put nastupila sa 100 trubača koji su svirali “Anđela” (Pogledaj dom svoj, anđele). Zaista nas lepe uspomene vežu za Banjaluku.
Novi album je najavljen knjigom “Pusto ostrvo”, međutim još nije objavljen?
Jedan singl je izašao, uskoro izlazi i drugi, ne žurimo s albumom.
Čini mi se da ste trenutno u najvećoj pauzi između objave dva albuma. U 40 godina dugoj karijeri do sada je bio rekord tri godine bez “Čorbinog” albuma.
Ja i nisam svestan toga – kako smo pisali pesme, tako smo i objavljivali. To ide sporije sada, ali verujem da ćemo do kraja godine završiti album.
Početkom ove godine kada ste dobili Andrićevu nagradu podijelili ste književnu javnost.
Uvek je problem kod nas što postoje paćenici i plaćenici koji su se pobunili protiv toga, a ostvareni ljudi kao što je Emir Kusturica ili Matija Bećković su upravo oni koji su mi dali tu nagradu i meni je bila čast da je primim.
Pokojni Arsen Dedić je govorio da su prva pera uvijek o Vama pisala pozitivno. Hipotetički govoreći, imate li predstavu kakva bi Andrićeva reakcija bila?
Verujem da bi bio srećan i zadovoljan. Andrića sam čitao od najranijih dana, pošto mi je majka bila profesorica književnosti. Kao klincu su mi čak i zabranjivali da čitam, pokrivao sam se jorganom, palio lampu i čitao. Dešavalo se čak i da plane jorgan.
Kad smo već kod čitanja, skoro ste na gitarijadi u Kisaču razmijenili knjige sa banjalučkim pjesnikom Goranom Gavrićem Grgom. Kakvi su utisci?
Odličan pesnik, poneo sam njegovu knjigu, čitao usput i bio sam iznenađen lepotom njegovih pesama i zanatom. Retkost je danas čitati pesnika koji zna zanat, ne samo u slobodnom stihu, nego govorim i o sonetu, metrici, rimi…
Ipak, književni establišment odavno potcjenjuje rimu?
Rimu potcenjuju pesnici koji ne znaju da rimuju.
Takvi sigurno nisu bili pjesnici na koje ste se i vi svojevremeno ugledali: Brana Petrović, Aleksandar Sekulić i drugi. S ovom dvojicom imate i razne anegdote…
Tako je, Brana Petrović je bio kafanski tip do te mere da ga majka nije prepoznavala kad se vrati kući. Sa njima sam svojevremeno, kada sam bio pesnik početnik, sedio u “Šumatovcu” i čitao im svoje pesme. Na početku su im bile solidne, ali posle svake ture koju sam platio kritike su bivale sve bolje i bolje…
Prije koju godinu Radio-televizija Srbije je snimila četvorosatni dokumentarac o “Ribljoj čorbi” pod nazivom “Uporno dozivanje anđela”. Da li ste zadovoljni istim i ne čini li Vam se da je narator potcijenio sadašnje djelovanje grupe?
Gledao sam dokumentarac i mogu da kažem da taj “film” još nije završen i da se hepiend još ne bliži. Narator jeste na neki način potcenio sadašnje delovanje grupe, ali taj narator ima pravo na to, jer je to njegov subjektivni pogled. Maltene nas je otpisao, ali to je ono najbolje – kad vas otpišu, a vi se uvek iznova vraćate.
Matija Bećković mi je u intervjuu rekao da zbog svake političke izjave gubi poštovaoce. To se još više osjeti u Vašem nego u njegovom slučaju?
Ja se više i ne bavim politikom, ali nikad nisam mogao sebi da uskratim pravo na mišljenje. Na primer, danas čitam u novinama da je Ana Brnabić ušla u grupu “Bilderberg”. Ne smeta meni što je Ana lezbijka, ali mi smeta grupa “Bilderberg” i te kako, jer to je ona grupa vladalaca planetom Zemljom koja se sastaje u potaji. Ima čak u zbirci “Pusto ostrvo” pesma koja se zove “Bilberberg” i koja govori sa puno prezira o tim smradovima koji upravljaju našim životima i sada naša premijerka da bude u toj grupi – to je sramota.
Svjetsko prvenstvo u fudbalu
Poznato je da ste strastveni navijač. Kako komentarišete plasman Srbije na Svjetskom prvenstvu i rad selektora Krstajića?
Ne znam koliko je Krstajić dobar selektor s obzirom na to da je “Grobar”. Ne znam ni koliko je dobro što je ubacio dva debitanta protiv Brazila, ali moram da kažem da su se momci borili. U oko dvadeset minuta bili su sabili Brazil u mišju rupu, ali prosto nije bilo sreće da padne gol. Neshvatljivo loše je odigrano i drugo poluvreme protiv Švajcaraca.
Kako komentarišete Hrvate u četvrtfinalu?
Zaista dobro igraju, ali ne znam kako će da prođu protiv naših (Rusija) u sledećoj utakmici. Imali su dobrog golmana – Srbina, i to ih je izvadilo.
“Pravda za Davida”
U neformalnom razgovoru pomenuli ste da podržavate “Pravdu za Davida”.
Uvek podržavam pravdu i istinu kao kategorije i mislim da će istina u slučaju Davida Dragičevića morati da izađe na videlo i da će pravda morati da pobedi.
(nezavisne.com)
