Bosnu i Hercegovinu pritišće 17 milijardi KM kredita, podaci su Ministarstva finansija i trezora BiH, a koji su navedeni u Prijedlogu globalnog fiskalnog okvira BiH.
Ovaj iznos zaključan je s januarom ove godine, kako je navedeno u dokumentu, zaduživanje raste po stopi od 2,4 odsto na godišnjem nivou, a 47 odsto kredita odnosi se na stanovništvo s prosječnom kamatnom stopom od četiri odsto.
U istom udjelu učestvuju krediti državnim preduzećima, ali sa stopom rasta od 3,2 odsto.
“Evidentan rast kredita u ove dvije oblasti koje čine više od 93 odsto ukupnih kredita, uz umjerene stope privrednog rasta i rasta stope zaposlenosti, predstavljaju realnu pretpostavku da će se i u narednom periodu nastaviti kreditna ekspanzija. Procjena je da će ukupni krediti u daljem periodu 2017 – 2020. godina dostići više od 18 milijardi maraka, uz stopu rasta od 4,5 odsto u odnosu godinu na godinu do 2020. godini”, navedeno je u podacima Ministarstva.
U slučaju da dođe do smanjene stope privrednog rasta, Ministarstvo procjenjuje da bi došlo i do manje stope rasta od oko dva odsto zbog pada traženja novih kredita, povećanja stope nenaplativosti postojećih kredita uz povećanje kamatnih stopa na kredite. Podaci pokazuju da su ukupni depoziti u januaru 2017. iznosili 17,91 milijardu maraka, uz stopu rasta od gotovo devet odsto, a na stanovništvo se odnosi skoro 11 milijardi.
“Depoziti opšte vlade su takođe ostvarili značajan rast od 11,9 odsto uz učešće od 9,4 odsto. Prateći konstantan rast depozita uz umjerene stope privrednog rasta, uslova na tržištu rada, poboljšanja i stabilnijeg rada cjelokupnog bankarskog sektora, stvara se realna pretpostavka za nastavak rasta ukupne količine i stope rasta depozita u periodu 2017 – 2020. godina po projeciranoj stopi od osam odsto u odnosu godine na godinu. U alternativnom scenariju uz pogoršanje uslova na tržištu rada, slabiju privrednu aktivnost i nestabilnost i opštih uslova rada u bankarskom sektoru, došlo bi do slabije stope rasta od šest odsto i manje ukupne sume depozita”, navode oni.
Saša Grabovac, direktor SWOT-a, kaže da bi za precizan i sveobuhvatan komentar rasta kredita bilo dobro da se zna njihova struktura, odnosno koji dio se odnosi na stambene, a koji dio za kredite namijenje potrošnji.
“Sam rast kredita znači porast potrošnje kod stanovništva, što bi u principu trebalo da bude dobro. Međutim, ako se uzme u obzir činjenica da smo mi visoko zavisni od uvoza, taj efekat potrošnje kojim bi se stimulisala domaća proizvodnja se gubi”, ocjenjuje Grabovac.
Kada je u pitanju javni sektor, Grabovac navodi da je takođe teško precizno odgovoriti na ovo pitanje bez poznavanja strukture.
“Krediti za infrastrukturu su neophodni, ali su problematična zaduženja kojima se krpe budžetske rupe. Nažalost, čini se da je zaduženja za te potrebe više nego što bismo željeli”, naglasio je on.
(Nezavisne)
