Poznati pisac Matija Bećković, komentarišući predstojeće predsedničke izbore u Crnoj Gori, kaže da pretpostavlja da ključna podrška Milu Đukanoviću dolazi od Ramuša Haradinaja.
“Kad ona izostane, onda će možda o svemu odlučivati i narod Crne Gore”, rekao je Bećković za „Sputnjik“.
„On je upućeniji od mene u dalji tok događaja. Po mom osećanju, sadašnja crnogorska vlast je pobedila svoj narod, ona ima više glasova u Gusinju, Rožajama, Sjenici, Plavu, nego u Pivi, Morači, Rovcima, i u svih sedam crnogorskih brda. Možda bi bila ideja da ta brda i ne glasaju, jer kako god glasali — to je nevažno“.
Vi govorite o onim glasačima koji su stalno između toga da li su većinski narod ili nacionalna manjina?
— Po mom osećanju, ono što se sad tamo događa ne zaslužuje da se zove Crna Gora. Nju i oni sve češće zovu Montenegro. To je jedina država koja nema ime na svom jeziku.
A nad kojom bi državom danas plakao unuk Alekse Marinkova?
— Nad onom koje više nema, koja se uputila nekuda kuda niko nikada nije ni u snu snio da se može uputiti. Ona je raskinula sa samom sobom, napustila sebe. I krenula ispočetka, u neizvesnost, u čiju budućnost ja, opet, ne mogu da verujem. Jer, kako bih verovao u večnost jednog mehura?
Vi, umesto toga, verujete sopstvenom stihu koji kaže da će „rđa sa imena biti sastrugana“?
— Doživeli smo mi i većih čuda, moćnijih poduhvata dublje vere. Ovo je nešto „od danas do sutra“, nešto na vodenoj podlozi, što možda ne bi trebalo ni uzimati za ozbiljno. Eto, kad god, recimo, ja nekome tamo predložim da moju majku koja je sahranjena u Kolašinu iščeprljam i donesem ovamo — jer ona nije mislila da počiva u inostranstvu — oni moji stari koji su tamo kažu mi: koješta, mi smo preživeli mnogo veća čuda, pa ćemo nadživeti i ovo.
Kakva je vaša prognoza crnogorskih predsedničkih izbora, kako (pr)ocenjujete kandidate?
— Meni je žao tih ljudi koji se pojavljuju kao protivkandidati. Oni samo daju legitimitet — kandidatu.
(Sputnik)
