Ambasadorka SAD u Crnoj Gori Džudi Rajnke rekla je da vlasti u Crnoj Gori moraju da rade na poboljšanju standarda građana, a ne za svoje lične interese
“Verujem da nedavni izveštaj Fridom Hauza pokreće u pravom trenutku važna pitanja koja se tiču percepcije opšteg demokratskog nazadovanja Crne Gore u poslednje vreme,“ rekla je ambasadorka na pitanje da prokomentariše novi izveštaj Freedom Housea, u kome se navodi da je Crna Gora iz delimično konsolidovane demokratije skliznula u hibridni režim.
Ona je u intervjuu za Vijesti komentarišući nedavno objavljen izveštaj te nevladine organizacije čije je sedište u SAD, još rekla:
“Stavljajući po strani pitanja objektivnosti i pristrasnosti u vezi sa ovim izveštajem, činjenica je da ankete pokazuju da gotovo 90 odsto građana Crne Gore veruje da je korupcija široko rasprostranjena i da, što je još više zabrinjavajuće, 60 odsto njih vjeruje da je korupciju nemoguće iskoreniti.
Nema sumnje da je endemska korupcija usporila evroatlantske integracije Crne Gore i da vlasti moraju sada, više nego ikad, udvostručiti napore da se pridržavaju ne samo slova već i duha zakona koji garantuju nezavisno i nepristrasno pravosuđe i tužilaštvo. Vladavina prava mora postojati ne samo na papiru već i u praksi. Institucije treba da obezbede da oni koji krše zakon za to odgovaraju. Vladini zvaničnici moraju neumorno raditi na poboljšanju života građana a ne da koriste položaj moći u svrhu zadovoljenja vlastitih interesa.
Imajući tu ideju u vidu, SAD radi sa Crnom Gorom na poboljšanju vladavine prava. Od 2010. uložili smo vise od 17 miliona dolara u povećanje institucionalnih kapaciteta za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. U Crnu Goru smo doveli vodeće stručnjake koji obučavaju sudije i tužioce; opremili smo sudnice tehnologijom koja omogućava običnim građanima da budu informisani o pravnim postupcima; i obučili smo službenike policije kako da primjenjuju najnovije postupke u reagovanju na teške oblike kriminala.
Sjedinjene Države ce učiniti sve što mogu kako bi pomogle građanima Crne Gore da ostvare svoje ciljeve i težnje, ali budućnost Crne Gore zavisi od njenih građana. Društva u kojima svi imaju poštenu šansu su najkohezivnija i najuspješnija. Vladavina prava, pravednost, uključenost – to su zapadne vrednosti. To su zajedničke vrednosti na čijoj odbrani svi moramo neumorno raditi.
Podelili ste zadovoljstvo zbog načina na koji su vlasti u Crnoj Gori postupile protiv širenja epidemije, da li strahujete zbog razmera epidemije u SAD?
Kao što je potpredsednik Pens nedavno rekao: ‘Imamo svetlo na kraju tunela. Napredak nas zaista ohrabruje. Čak i u žarišnim tačkama širom zemlje broj slučajeva stagnira, a u nekim se područjima smanjuje. To je priznanje američkom narodu i načinu na koji je američki narod, pre gotovo 45 dana, prihvatio smernice za usporavanje širenja zaraze. Spasili smo živote. Zaštitili smo ranjive. Sačuvali smo svoj zdravstveni sistem. Na dobrom smo putu izlečenja naše zemlje’.
U stalnom sam kontaktu sa svojim bliznjima i prijateljima u Sjedinjenim Državama. Često razgovaram sa ćerkom, koja pohađa Univerzitet Dzons Hopkins u Baltimoru, u Merilendu, ali sada školsku godinu završava onlajn, kao i mnogo studenata širom sveta. Iako je ovo vreme velike nesigurnosti za sve, ohrabruje me njen stalni optimizam i fleksibilnost u prilagođavanju novoj realnosti, a vidim kako se i drugi Amerikanci podjednako uspešno suočavaju sa izazovima koje donosi ovaj virus. Za mene je jedna od svetlih strana ove krize to što je učvrstila i ojačala naše lične odnose sa članovima naših porodica, prijateljima, kolegama i mnogim drugima, kako ovde u Crnoj Gori tako i u mojoj domovini.
Da li je moguć globalni odgovor na globalnu epidemiju, s obzirom na to da su SAD dovele u pitanje kredibilitet Svjetske zdravstvene organizacije i sve češće kritikuju Kinu za početno neodgovorno ponašanje, a na drugoj strani je izvjesno da se strategije zemalja u odbrani od COVID 19 znatno razlikuju?
Globalna pandemija zahteva globalni odgovor. SAD predvodi međunarodnu koordinaciju u globalnoj borbi protiv COVID-19 kroz predsedavanje G7 grupom – mobilišući dosad neviđenu međunarodnu koordinaciju kroz zdravstvenu, finansijsku, humanitarnu pomoć, nauku i sektor tehnologije, kako bi se spasili životi, obnovio ekonomski rast, očivala radna mjesta i podržala globalna trgovina i ulaganja.
Kroz predsedavanje grupom G7 ove godine, Sjedinjene Države nastavljaju da blisko koordinišu napore sa G20 kako bi osigurale da značajna američka sredstva i naučni napori na ovom frontu ostanu središnji i koordinisani dio svetskih napora u borbi protiv COVID-19. Moja država okuplja najsjajnije umove američkih vladinih agencija, privatnog sektora, univerziteta i inostranih partnera kako bi razvila vakcine i terapijske intervencije u zaštiti svijeta od COVID-19.
Želim da naglasim da su Sjedinjene Države najveći pojedinačni zdravstveni i humanitarni donator na svetu, a američki narod je nastavio velikodušna izdvajanja u globalnoj borbi protiv COVID-19. Sjedinjene Države pružile su kritički važnu podršku međunarodnim organizacijama koje se bore protiv pandemije, uključujući UNICEF, Svetski program hrane i desetine drugih entiteta. Želimo da spasimo živote I, dok razmatramo pogrešno upravljanje Svetske zdravstvene organizacije odgovorom na pandemiju, nastavićemo da podržavamo partnere koji sprovode svoje misije u borbi protiv COVID-19.
Da li uočavate opasnost po demokratske procese u Crnoj Gori zbog slučajeva kršenja privatnosti objavljivanjem spiskova osoba u izolaciji, hapšenja ljudi koji na društvenim mrežama kritikuju zvaničnike i drakonskim kaznama za kršenje mjera za suzbijanje epidemije?
Procene koje vlade moraju napraviti u odmeravanju značaja javnog zdravlja, s jedne, i važnosti zaštite osnovnih prava, s druge strane, za vreme globalne pandemije bez presedana, izuzetno su složene i teške. Vodeći računa o tome, moraju se uložiti svi napori kako bi se osiguralo poštovanje temeljnih prava i sloboda, poput prava na privatnost i slobodu izražavanja. Sve radnje koje vlasti preduzimaju, a odnose se na ograničavanje osnovnih prava, moraju uvek biti strogo u skladu sa zakonom, primenjivati se jednako i biti što je moguce proporcionalnije. Pozvala bih posebno na oprez kod odredjivanja mera pritvora bilo da je reč o običnim građanima ili novinarima zbog onoga što kažu ili pišu.
Trajno poštovanje osnovnih prava i sloboda temelj je demokratije. Vremena kakva su ova jasno pokazuju važnost snažne, participativne demokratije – i institucije i građani imaju ulogu u obezbeđivanju da demokratski sistem u krajnjem bude odgovoran građanima od kojih crpi svoju moć i legitimitet.
Kakva su američka iskustva u borbi protiv širenja lažnih vijesti i panike u vezi s pandemijom i šta biste preporučili ovdašnjoj vlasti i medijima u vezi s tim?
Kao što znamo iz iskustava i u Sjedinjenim Državama i u Evropi, postoje oni koji se okreću dezinformacijama kao oružju, ne oklevajući da ga upotrebe čak i u najosjetljivijim i najkritičnijim vremenima, poput sadašnjeg, kada svi zajedno radimo na suprotstavljanju zajedničkom izazovu koji predstavlja COVID-19.
I vlade i građani treba zaista da budu svesni direktnih pretnji koje dezinformacije predstavljaju našim zajedničkim naporima u suočavanju sa COVID-19. Na primer, ruske dezinformacione mreže pokušale su da promovišu destabilizujuće spoljnopolitičke ciljeve Moske stvaranjam konfuzije u našim demokratskim društvima. Videli smo i koordinisane napore Pekinga da promoviše sukobljene teorije o COVID-19, ciji cilj je bio da poseju sumnje, odbiju krivicu i stvore ideju da možda nije moguće saznati istinu.
Jedan od rezultata povećane usredsređenosti na dezinformacije u kontekstu COVID-19 jeste da je došlo do ubrzanja saradnje između demokratskih zemalja koje su se suočile sa ovom prijetnjom, što posebno važi za Sjedinjene Države i naše evropske saveznike. Ove godine je 75. godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Važno je da napomenemo da imamo dugu istoriju savezništva u najizazovnijim okolnostima, a ovo je jedno od takvih vremena. I, konkretno, kad je reč o borbi protiv dezinformacija, naša saradnja nikada nije bila bliža.
(Glas javnosti)
