Tripoli poziva ruske i zapadne firme na obnavljanje naftaške saradnje uprkos neizvesnim izborima
Naftaški svet od Teksasa do Moskve u Libiji ovog leta ponovo vidi afrički eldorado, utrkujući se ko će pre zauzeti bušotine napuštene nakon „arapskog proleća” 2011. godine, ubistva Muamera Gadafija i potonjeg građanskog rata koji je jedva završen lane.
Italijanski šef diplomatije Luiđi di Majo boravio je juče u Libiji u poseti Tobruku, Tripoliju i Bengaziju – ključnim centrima političke moći u državi s najvećim dokazanim rezervama ultrakvalitetne nafte u Africi. Poseta Di Maja nekadašnjoj koloniji Rima usledila je nakon ocene libijskog ministra za naftu Muhameda Auna da saradnja s italijanskom energetskom firmom ENI „nešto zapinje”, i to u vrlo delikatnom trenutku.
Naime, prema proceni Auna, Libija je na putu da dostigne proizvodnju 1,6 miliona barela nafte sredinom iduće godine, ako u međuvremenu dođe do neophodnih novčanih sredstava.
Kandidata za sufinansiranje obnove proizvodnje nafte u Libiji (najvišu proizvodnju od 2,37 miliona barela dnevno ostvarila je 1973. godine, istorijski minimum od 72.000 barela dnevno zabeležen je lane) ima pregršt. Posebno, nakon što je ministar Aun uporedo pozvao ruske firme „Gasprom”, „Rosnjeft” i „Tatnjeft” da nastave petro-projekte započete u doba Gadafija, kao i „Britiš petroleum” da investira u Libiji. „Gasprom”, prisutan u Libiji od 1966. godine, reagovao je munjevito. Taman što je s kvintetom zapadnoevropskih partnera stigao do pred završetak „Severnog toka 2”, „Gasprom” je u nastavak libijskog biznisa već ušao s nemačkim „Vinteršelom” – ključnim saradnikom na baltičkom megaprojektu.
Ruski petro-biznis sklopio je u doba Gadafija poslove u Libiji vredne oko 10 milijardi dolara, od kojih je nerealizovana ostala gotovo polovina, navode iz Instituta za međunarodne odnose u Varšavi. Da ponovo uskoči na libijski teren, ovih dana se uveliko sprema i „Tatnjeft”, prisutan u severnoafričkoj državi od 2005–2014. godine.
„Stručnjaci ’Tatnjefta’ već su u Libiji. Čim bude moguće obnovićemo četiri projekta, na koncesijama oko Gadamesa (na zapadu Libije), kao i na lokacijama nadomak granica s Tunisom i Alžirom. Istovremeno, spremni smo da krenemo i s istraživanjem ovih petro-blokova u Libiji”, izjavio je Nail Maganov, izvršni direktor „Tatnjefta”. U međuvremenu, Rustam Minihanov, predsednik Upravnog odbora „Tatnjefta” i predsednik Tatarstana, najavljuje da će ukupna proizvodnja te firme iz projekata u Libiji i Siriji dostići 50 miliona tona. Dva ključna pitanja za renesansu libijskog petro-biznisa ostaju u ovom trenutku bez odgovora.
Gde će Libija dozvoliti nova naftna istraživanja, umnogome će zavisiti od odluke Nacionalne naftne kompanije Libije, koja je proletos postigla „sporazum o transparentnosti” s ministarstvom energetike SAD. Mustafa Sanala, uticajni direktor Naftne kompanije Libije, nakon otvaranja kancelarije te državne firme u Hjustonu najavio je tesnu saradnju s jednom od četiri velike zapadne revizorske kuće – „Prajsvoterhaus Kupers”, KPMG, „Ernst i Jang” ili „Dilojt”.
Kad će Libija krenuti s aukcijom novih nalazišta, umnogome zavisi od toga da li će u toj zemlji krajem decembra, kako je najavljeno na dve konferencije UN, biti održani opšti izbori i izabrana nova vlast.
U međuvremenu, decembarski izbori u Libiji deluju neizvesno nakon nedavne dramatične runde pregovora u Ženevi, prenose agencije. Tim povodom, EU ubrzano radi na slanju vojne misije u Libiju kako bi se na terenu nadmetala s „uticajima stranih sila”, preneo je briselski portal „EU obzerver”.
(politika.rs)
