Vijetnamska firma Construction Corporation No1 – JSC ponudila je za imovinu bijeljinske Fabrike šećera u stečaju deset miliona KM, turska kompanija „Bozdag implik“ ponudila je šest miliona KM, dok je Goran Vajkić ponudio 6,75 miliona maraka, otkriva poslovni portal CAPITAL.ba.
Stečajni upravnik Lazo Đurđević je, u izvještaju koji će se danas naći pred Skupštinom povjerilaca, a koji je u posjedu CAPITAL-a, imao zamjerke na sve tri ponude i naveo da one ne bi trebalo da se razmatraju na Skupštini. Međutim, odlukom Odbora povjerilaca Đurđević je zadužen da o ovim ponudama upozna Skupštinu.
Prva ponuda koja je u sud stigla je od bivšeg direktora Urbanističkog zavoda RS Gorana Vajkića koji je naveo da je spreman da plati 6,75 miliona KM uz niz drugih uslova.
Vajkićev prijedlog je da „Šećerana“ osnuje novo preduzeće u formi društva sa ograničenom odgovornošću, a da imovina fabrike procijenjena na 23,9 miliona KM, predstavlja osnivački kapital novog društva.
Njegov plan je da se on imenuje za direktora novoosnovanog preduzeća te da u roku od godinu dana isplati osnivaču, odnosno „Šećerani“ 6,75 miliona KM, nakon čega bi on postao jedini vlasnik novoosnovanog preduzeća.
Problem je što je Vajkić u ovoj ponudi naveo da ona važi do 15. juna, pa je Đurđević u izvještaju naveo da je njoj istekao rok važenja i da o njoj Skupština ne treba da raspravlja.
Međutim, Vajkić tvrdi drugačije i kaže da će danas na Skupštini objasniti i produžiti rok važenja svoje ponude.
Đurđević je napisao da je dobio i pismo namjere turske firme „Bozdag implik“ koja je navela da je za fabriku spremna da plati tri miliona evra.
„Ovdje se navodi namjera kupovine fabrike, a ne imovine fabrike koja je bila predmet prodaje na protekle tri licitacije, iako su se predstavnici ove fabrike ranije izjašnjavali da su spremni da kupe imovinu fabrike. Problem je što Zakonom o stečajnom postupku nije predviđena prodaja fabrike, nego imovine fabrike“, naveo je Đurđević.
Kada je u pitanju vijetnamska firma, oni su u svojoj ponudi naveli da su spremni da preuzmu fabriku i svu njenu imovinu. Naveli su i da su, u cilju lakšeg pregovaranja, spremni da u Beogradu osnuju firmu pod nazivom CC1 Evropa koja bi potpisala ugovor o preuzimanju Fabrike šećera.
Ova firma navodi da je spremna za fabriku da plati pet miliona evra, od čega bi pola miliona platila u roku od 60 dana i time postala vlasnik 67 odsto fabrike i bila oslobođena svih ranijih obaveza fabrike.
U naredne tri godine isplatili bi preostalih 4,5 miliona evra i to tako što bi drugu tranšu od 1,5 miliona evra platili 11 mjeseci od uplate prve tranše. Treću od dva miliona bi platili u roku od godinu dana nakon druge, a četvrtu bi platili za još godinu dana.
„Za udio u vlasništvu nad Fabrikom šećera koji pripada Vladi RS (33 odsto) nakon što CC1 Evropa revitalizuje i remontuje fabriku i stavi je u pogon, za šta su predviđena dodatna ulaganja od 2,7 miliona evra, kompletan udio Vlade prešao bi u ruke CC1 Evropa, čime bi ta firma postala 100% vlasnik ’Šećerane’“, navodi se u njihovoj ponudi.
Đurđević je naveo da i ovaj kupac u ponudi ističe da želi kupiti privredno društvo, a ne imovinu, što nije u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku.
(Capital.ba)
