Švedski premijer Stefan Leven podneo je ostavku, pošto mu je prošle nedelje izglasano nepoverenje i zatražio od predsednika parlamenta da formira novu vladu, umesto da budu održani prevremeni izbori.
Leven, koji je premijer od 2014. godine i lider Socijaldemokratske stranke, postao je prvi premijer u političkoj istoriji Švedske kojem je izglasano nepoverenje u parlamentu.
Za izglasavanje nepoverenja bilo je potrebno 175 glasova, a za je glasao 181 član parlamenta, dok je 109 bilo protiv i 51 uzdržan.
Iako mu Ustav to omogućava, Leven nije raspisao vanredne izbore, već je formalno podneo ostavku, ali će nastaviti da vodi vladu dok ne bude formirana nova.
„Samo godinu dana pre redovnih izbora i zbog vanredne situacije izazvane pandemijom koja će doneti nove izazove, mislim da vanredni izbori nisu ono što je najbolje za Švedsku.
Predsednik parlamenta će započeti rad na formiranju nove vlade i predložiti novog premijera iza kog će stati parlament“, izjavio je Leven juče, prenosi Gardijan.
Andreas Norlen, koji je predsednik parlamenta od 2018. godine, razgovaraće sa liderima stranaka o tome ko može da formira vladu.
On jedini odlučuje ko od stranačkih lidera može započeti razgovore o novom kabinetu.
Očekuje se da će Leven, vođa najveće švedske stranke koja ima 100 od 349 mesta u parlamentu, započeti ove razgovore.
NJegov kabinet, socijaldemokratsko-zelena koalicija, je manjinska je vlada koja se u izglasavanju zakona oslanjala na glasove stranke Levica.
Zahtev za izglasavanje nepoverenja Levenu podnela je nacionalistička stranka Švedske demokrate, ali do njega je u osnovi došlo zbog toga što je Levica povukla podršku vladi povodom plana da se ublaži kontrola određivanja stanarina u novogradnji.
„Nije Levičarska stranka ta koja je odustala od socijaldemokratske vlade, već je socijaldemokratska vlada odustala od Levičarske stranke i švedskog naroda“, rekla je predsednica Levice Noši Dadgostar.
Poslednji napori socijaldemokrata da umire Levičarsku stranku, koja ima 27 poslanika, pokazali su se uzaludnim, jer su insistirali na vladinim planovima da se preispita kontrola zakupnine, što je potencijalno otvorilo vrata stanodavcima da slobodno određuju stanarinu za stanove u novogradnji, a takav pristup je suprotan švedskom socijalnom modelu.
Kako navodi Gardijan, čini se da je politička situacija u Švedskoj trenutno u ćorsokaku.
Leven je možda mogao ponovo da pridobije Levicu za saveznika, ali sada Liberali, koji su ranije podržavali socijaldemokratama predvođenu vladu, žele vladu desnog centra.
Konzervativci i dalje žele Levena na čelu, ali oni neće da sklapaju dogovore sa Švedskim demokratama niti sa Levicom.
U bloku desnog centra, Umereni, koji su druga najveća stranka u Švedskoj, žele da njihov lider Ulf Kristerson bude premijer.
Poslednji put su se koalicioni pregovori u Švedskoj odvijali posle izbora 2018, što je stvorilo zastoj u parlamentu.
Bilo je potrebno četiri meseca pregovaranja da bi se formirala vlada koju je Leven predstavio u januaru 2019.
Norlen je za švedsku televiziju SVT rekao da sada različite stranke znaju kakvi su stavovi ostalih i obećao da će pregovori o formiranju vlade ovoga puta biti brži.
Parlament ima četiri pokušaja da izabere novog šefa vlade, a ukoliko svi budu bezuspešni, ići će se na vanredne izbore.
To bi bili prvi od 1958. godine, a tek peti od uvođenja parlamentarnih izbora 1866. Redovni izbori će biti održani 11. septembra 2022. godine.
(Danas)
