Dugovi koje je Josip Broz Tito ostavio biće isplaćivani još narednih 20 godina. Tako će Srbija navodno već za 6 dana, 15. juna morati da isplati 22,14 miliona evra Svjetskoj banci.
Riječ je o takozvanom Konsolidacionom zajmu B, a u okviru junske rate 4,2 miliona evra čini kamata, a 17,87 miliona evra je glavnica.
“Stara Jugoslavija” je kredite uzimala sedamdesetih i osamdesetih, a posljednje rate doći će na naplatu 2031. i 2041. godine. Procjenjuje se da je ukupan dug koji mora da se isplati veći od 1,7 milijardi evra. Tokom ove godine biće isplaćenoukupno 241,8 miliona evra i to Pariskom klubu, Svjetskoj banci, ali i Kuvajtu.
I ove godine, baš kao i prethodnih, Srbija će morati da plaća ceh udobnog života, dobrih plata i jeftinih kredita iz sedamdesetih i osamdesetih godina. I ove godine, ali i mnogo narednih na naplatu nam praktično stižu zajmovi koje su od evropskih i svjetskih finansijskih institucija uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović.
Međutim, tu isplatama nije kraj, jer će do kraja godine morati da otplate i kredite koje je pored Milke Planinc uzimao i tadašnji premijer Branko Mikulić i to od Kuvajta 1989. godine.
Olakšavajuća okolnost za ovu godinu je što su sredinom januara otplatili posljednju ratu kredita prema Kini, “tešku” skoro 4 miliona evra. Tako više nemaju obaveze u okviru zajma koji je 1999. godine uzeo Mirko Marjanović, premijer Slobodana Miloševića.
Krediti koji stižu na naplatu u 2021. godini (u milionima evra)
Pariski klub povjerilaca 152,27
Svjetska banka, zajam A 22,69
Svjetska banka, zajam B 43,95
Kuvajt 9,49
Za sada je Srbija godišnje otprlike vraćala po 340 miliona evra, a otplatila je dug prema Londonskom klubu i Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji.
Zemlja se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zadužila za ukupno 8,8 milijardi evra. Od Pariskog kluba je dobila 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde.
Krediti su tih godina prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija. Oko 1978. Srbija je bila minimalno zadužena, a do tada se u zemlju slivalo dosta novca od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem, a kamate su išle i do 7 odsto godišnje.
(Mondo, Blic)
