U Nikšiću na izborima pobeđuje budućnost, jer niko nije lud da glasa za prošlost, a Milo je prošlost, to i on zna. Glasati za prošlost i Mila bi značilo izabrati ono od čega Vam je u Nikšiću muka svih ovih decenija, ono protiv čega ste, značilo bi glasati za zatvorene fabrike, nezaposlenost, podele i mržnju. Niko nikada nije uspeo da pobedi budućnost, pa neće ni Milo, naprotiv Nikšić će na čelu sa Koalicijom za budućnost na martovskim izborima biti jači nego ikada ranije.
Zašto će taj Milov poraz u Nikšiću biti još veći, i za njega neprebolno teži, nego onaj u avgustu. Prvo, zato što nije ništa naučio iz svog poraza u Crnoj Gori, jer da je shvatio, naučio bi da mu je ogromna većina njegovog pravoslavnog stanovništva Crnogoraca i Srba odavno okrenula leđa, ako je skoro dve trećine većinskog stanovništva protiv tebe, protiv tvojih hajki na crkvu, protiv tvoje privatizacije, majbaha, Blažovih hidroelektrana, bratovih banaka, rudnika, tajnih računa, milionskih satova, ničije kuće koju je kažu kupio neki arapski fond iz grada gde je njegova miljenica Dušanka Jeknić bila ambasador, a to govore sva relevantna istraživanja, onda je čovek slep ako ne vidi da Mila u Nikšiću čeka samo novi ubedljivi poraz. I naravno da tu neće biti nikakve Hamletovske drame kako najavljuje njegov analitičar Vukadinović „Biti ili ne biti“, već samo čista demokratska potvrda da Nikšić ima svoju budućnost i da ona nije Milova prošlost i njegov poraz. Drugo, takođe važno je da je Milo poraz svoje politike, svoje partije i svoj lično, želeo da prebaci na druge. Krivi su oni koji su ga slušali, a ne on koji je donosio odluke i naređivao, kao da su Nikšićani glupi i ne vide to kako on trguje svojim ljudima da bi kupio vreme da zaštiti svoje basnoslovno bogatstvo. Takve ljude Nikšić ne voli, prezire ih i odbacuje kada mu više ne mogu služiti, jer nema morala čovek koji ponižava svoje saradnike, prezire svoje birače i zaboravlja svoj grad rođenja.
A za Nikšić je obraz bio uvek iznad i pre svega. Onaj kao Milo koji ne zna da se zacrveni, postidi, zatraži oprost od svojih, nije čovek za kojim treba ići. On je čovek od kojeg je budućnost okrenula leđa, koji tumara u mraku svoje ideologije i prošlosti i koji je tužan, a sigurno oseća radosne pozdrave ogromne većine Nikšićana „Dobro došla budućnosti dugo smo te čekali. Dobro došla“.
(nacionalist.rs)