Danas, jasno kao na dlanu, vidimo da se lažna politička elita, glasačka „mašinerija“ i medijski satrapi Mila Đukanovića međusobno hrabre, borde i spremaju „odbranu Nikšića“. Sada ili nikada – poručuje RTCG! Svi ti konfuzni pokušaji unutrašnje mobilizacije protiv izmišljenih spoljnih neprijatelja, prepuni militarizovanog jezika i skoro paničnog samohrabrenja, na momente podsećaju na atmosferu u savezničkom štabu rusko-austrijskih snaga pred buduću, odsudnu, a unapred izgubljenu bitku protiv Francuza kod Austerlica, u Tolstojevom „Ratu i miru“.
Zašto, upitaćete se, zašto će Milo ponovo biti ubedljivo poražen u svom gradu, baš kao u avgustu?
Prvo, zato što će na čelu njegove partijske liste i dalje biti on, avgustovski gubitnik iz Nikšića, Podgorice, Berana, Pljevalja, Bijelog Polja, Kotora, Budve, Herceg Novog. Drugo, što je u štabu DPS, na čelu sa poraženim Milom, izabrano četvoro svežih gubitnika. Na prvom mestu Vuković, čiji je poraz u prestonici bio katastrofalniji od poraza DPS u Nikšiću, zatim dvojac iz Nikšića, Eraković – Damjanović, koji su već izgubili u svom gradu, kao i sin dr Dizdarevića iz Bijelog Polja, gde DPS nije nikada imao tako loš rezultat kao u avgustu. I sve su to potpredsednici DPS izabrani da nešto, navodno, promene. Kako? Sa traumom poraza i gubitkom poverenja kod onih na koje bi svojim primerom trebali uticati, a pri tom je njihov politički primer – poraz?! „Evo, pogledajte kako smo mi već izgubili kod svojih najbližih“, jedno to mogu reći o izborima i o Nikšiću. Treće, ali ne manje bitno, jeste to što se u štab Milove partije uvukao strah, strah od novog gubitka, od poraza koji dolazi, jer šta će on kada ponovo izgubi u svom gradu. Koga će posle voditi i ko mu može više verovati. Zato od straha ne vide realnost, slepi da osete nove slike budućnosti Nikšića koji će voditi nova pobednička većina. Oni ne shvataju da ni Nikšić, a ni Crna Gora, više ne žele biti njegovo privatno vlasništvo, a ni taoci njegove samovolje.
Četvrto, oni ne znaju da sakriju da su u Nikšiću u velikom minusu, pa je tako sinoć, na RTCG u emisiji „Zumiranje“, jedan od najmilitantnijih ideologa Milovih „lovćenskih staza“ javno priznao da imaju mnogo manje birača u Nikšiću u odnosu na pobedničku koaliciju, kao i da on ne zna da li se to ikako može preokrenuti. Nesporan znak nesigurnosti i jasan signal za njihove – sada već bivše – birače (ko će pametan glasati za poraz i time baciti svoj glas).
Sve ovo Nikšić oseća i zna. Sigurno to znaju i u većinskoj koalicija „ZA budućnost Nikšića“, razumeju u „Demokratama“, shvataju u „URA“…
I zato ne treba čekati da se DPS sam preda i potpiše kapitulaciju, već njegove slabosti treba iskoristiti za umnožavanja vlastite snage i demokratske moći.
