Na portalima bliskim odlazećem predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, moglo se juče pročitati i ovo „Đukanović predsedava savetom za odbranu i bezbednost“. Budalasto reći ćete, jer ko bi mogao drugi ako je On još uvek predsednik i ako je tako utvrđeno najvišim pravnim aktom.
Ali ono što Vam liči na najortodoksniju glupost poput navedenog naslova, u totalitarnim režimima i društvima koja se nalaze u mučnoj fazi oslobađanja od istih, svaka besmislenost ima svoj „racionalni“ cilj, odnosno plan zavođenja i tehniku pokoravanja. U ovom slučaju namera je da se pojača pritisak na tu trodecenijsku „edukovanu javnost“ o nezamenjivosti Vođe, on i dalje predsedava uprkos porazu na izborima, i to, nećete verovati, predsedava novom većinom odnosno njenim predstavnicima, kao superiorno nadmoćan, te su zbog toga iz razloga svoje nemoći i oni pristali da sve prepuste njemu, kao da o tome ko predsedava odlučuje pred svaki sastanak i to bez glasanja, po mitološkim a ne ljudskim zakonima.
Milo i dalje predsedava nasuprot svemu, On sve pobeđuje i kada gubi, On je na čelu i kada je u manjini, bez NJega ne mogu ni novi pobednici kao ni njegovi gubitnici, to je zapravo zamisao ovih urednika naslova iz Orvelovih redakcija istine, čiji jedini cilj nije da obaveste kako je danas sednica Saveta za odbranu i bezbednost, već je glavna vest da Đukanović predsedava tom sednicom. „Nepobedivi Đukanović“ koji gubi na izborima „predsedava Savetom“ je poruka da izbori u stvari nisu presudni za njegov status i ulogu, On više nije realan i običan čovek, On je simbol iznad svih tih demokratskih tričarija i nestalnosti ljudske prirode koja danas bira jedne a sutra druge. I sve to kako bi ubedili njegove „podanike“ ili bolesno zavisne od takve njegove metafizike, kako je sve pod njegovom kontrolom i da se ništa nije promenilo. Milo i dalje predsedava pa Vi vidite za koga ćete biti.
I sve bi to prošlo neprimećeno kao bezbroj puta do sada, da vid i ostala čula svakog Slobodnog građanina Crne Gore nisu danas toliko izoštrena da više ne veruju nikome pa ni sebi u prvom trenutku. Nikom. I zato je ovo vreme početka demokratije i konačnog kraja autokratije i njenih zabluda. Zato naslovi više ne pomažu Milo, vidiš i sam.
(Nacionalist.rs)
