Najavljeni vanredni kongres Demokratske partije socijalista (DPS) sazvan je nakon poraza ove partije na avgustovskim izborima da bi, kako se to oficijelno najavljivalo, „pogledali sebe realno u oči“, kako bi „reformisali svoju umornu i dotrajalu strukturu“, te da bi „doveli neke nove ljude na mesta odlučivanja“.
I zaista, prvo i osnovno pitanje jeste da li će DPS, stranka koja je svojevremeno solidno balansirala na liniji demokratskog centra, a koja je u međuvremeno zalutala u politički marginalne vode ekstremne desnice, što je najilustrativnije pokazao verovatno budući bivši zamenik predsednika DPS, Duško Marković, simboličkim pozdravom sa prva dva uzdignuta prsta na ruci, kao neka vrsta karikature Slavka Perovića, uspeti da spase minimum demokratskog identiteta?
Da odmah odgovorim. Ne, neće. Neće zato što je to nemoguće, jer je DPS danas stranka u ličnom vlasništvu. To je političke potreba jednog čoveka, njegov potrošni instrumentarijum moći, a ne potreba građana Crne Gore (CG). Zakazani kongres DPS ponovo će afirmisati tri potrošena i zastarela, po demokratiju u CG opasna načela. Prvo načelno je princip neograničene moći predsednika stranke, „harizmatičnog“ vođe, koji na svakom koraku guši i zloupotrebljava demokratske vrline. Njega niko ne sme da pita, recimo, „izvinite Predsedniče, da li ste Vi možda u nečemu krivi, da li ste Vi ili mi predložili Zakon o verskim slobodama koji je podigao narod protiv nas“. Ne, taman posla. Većina je i dalje spremna na samokažnjavanje samo da se On ne naljuti, jer On je nepogrešiv, jedini doživotni…Drugo načelo nepotizma, koje je izjedalo ovu stranku u čijem su predsedništvu mogli biti samo kumovi predsednikove porodice (Ćatović, Milošević), njegovi školski drugovi (Simović), prijatelji iz omladinskih dana (Nuhodžić), „specijalisti“ za privatne poslove (Ivanović), članovi ličnog obezbeđenja i tako dalje – nastaviće se. Nikakvih reformi tu neće biti. Novi potpredsednici strane (jer predsednik se, naravno, zna), kako izveštavaju pojedini mediji, biće nešto mlađi, ali izabrani po istom načelu – njegovog ličnog „Titovog pionira“. Zar sledeći primeri nisu dovoljni. Ivan Vuković, gubitnik iz Podgorice, ideal poslušnosti i veličanja njegovog kulta, Duško Marković, njegov čuvar tajni iz ANB i neuspela kopija Slavka Perovića, poslanik Nikola Rakočević, sin njegovog kuma, ili možda Aleksandra Vuković, njegova „heroina“ iz Nikšića sa hiljadu šešira….i tako će, prema istom kriterijumu, i sada ići po dubini, sve do njegovog poslednjeg prijatelja u Herceg Novom ili Bijelom Polju.
I treće načelno ove stranke ostaće iracionalan i patološki strah od crkve srpskog naroda, čime će se nastaviti proizvodnja „neprijatelja i domaćih izdajnika“, što, u kombinaciji sa „mitskim vođom“ čini smesu koja podseća na već viđene fašistoidne ideologije.
Iz svega iznetog, ali i zbog drugih brojnih razloga, ovo će za DPS biti kongres bez nade. Na nesreću i žalost CG i njenih građana, biće to kongres koji će, ako se nastavi ovom putem, samo ubrzati pad ove stranke na samo dno političke budućnosti CG.
(Nacionalist)
