Novi predsednik Perua, treći u nedelju dana, izabran je u nadi da će zemlju izvesti iz duboke političke krize koje se nadovezala na pandemiju i veliki ekonomski pad, ali će biti suočen s Kongresom zemlje koji je i doveo do političkih previranja kada je opozvao popularnog predsednika koji je tražio reforme i borbu protiv korupcije, pišu svetski mediji.
Peruanski poslanici u ponedeljak, 16. novembra, izabrali su centrističkog tehnokratu za trećeg predsednika zemlje u nedelju dana, s nadom da će zemlji vratiti političku stabilnost posle višednevnih previranja koja su uznemirila investitore i poljuljala veru u državne institucije, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Fransisko Sagasti (Francisco), 76-godišnji inženjer i bivši zvaničnik Svetske banke, dobio je 97 glasova u peruanskom Kongresu, dok je protiv njegovog izbora bilo 26 poslanika.
On će zameniti Manuela Merina koji je stupio na funkciju predsednika države kao predsedavajući Kongresa pošto je to telo 9. novembra uz optužbe za korupciju opozvalo popularnog predsednika Martina Viskaru (Vizcarra).
Viskara, koji nije imao snažnu podršku partija, razljutio je poslanike svojom antikorupcijskom kampanjom, navodi Fajnenšl tajms i ukazuje da su ankete pokazivale da većina Peruanaca veruje da su političari u Kongresu delovali protiv Viskare uglavnom kako bi sebe spasili od istraga.
Nejasno je, međutim, da li će Sagasti iz centrističke Ljubičaste partije, koja je jedina glasala protiv opoziva Viskare čime je i izbegla bes naroda, u Kongresu imati dovoljnu podršku da vlada u izuzetno nestabilnoj atmosferi do predsedničkih izbora sledećeg aprila.
“Parlamentarni puč”
Dve osobe su poginule dok su mnogi povređeni u protestima na kojima su desetine hiljada demonstranata, od kojih su mnogi mladi, negodovali zbog uklanjanja Viskare, prenosi BBC.
Policija je u subotu, 14. novembra, navodno ispalila suzavac i pucala iz sačmara da odbije demonstrante, od kojih su neki bacali vatromet i kamenje.
Demonstranti optužuju Kongres za izvođenje “parlamentarnog puča”, navodi BBC, dodajući da je Viskara (57) uživao podršku mnogih glasača zbog pokušaja reformi.
U znak protesta protiv policijske brutalnosti i načina na koji je bivši privremeni predsednik Merin pokušao da razreši krizu, ostavku je u nedelju podnelo 12 ministara iz nedavno imenovanog kabineta.
Politička kriza u Peru se nadovezala na ozbiljan ekonomskim pad izazvan pandemija COVID-19, ukazuje BBC. Iako je Peru uveo jednu od prvih i najstrožih ograničenja u Latinskoj Americi da bi zaustavio širenje korona virusa, broj zaraženih i dalje brzo raste.
Dosad je u Peruu, prema Univerzitetu Džon Hopkins, zabeleženo oko 935.000 zaraza i više od 35.000 smrtnih slučajeva, čime je treći na svetu po stopi smrtnosti na 100.000 ljudi.
Ko je Sagasti?
Izbor Sagastija pozdravili su mnogi Peruanci koji su protekle nedelje izašli na ulice u najvećoj političkoj krizi u poslednje dve decenije, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), dodajući da su demonstranti želeli da Kongres za predsednika izabere poslanika koji je bio protiv opoziva i koji nije ukaljan korupcionaškim skandalima.
Sagasti je rekao da je opoziv Viskare pet meseci pre predsedničkih izbora neodgovoran potez dok je Peru suočen s pandemijom i ekonomskom krizom. Sada, kako ukazuje američki list, njega čekaju ti izazovi dok se očekuje da zemlji vrati političku stabilnost.
Peru je od 2003. do prošle godine imao najveću stopu privrednog rasta među većim latinoameričkim privredama, čime je, prema Svetskoj banci, siromaštva palo s gotovo 60 odsto stanovništva na oko 20 odsto. Međutim, s pandemijom koja se otrgla kontroli, Međunarodni monetarni fond predviđa pad od 14 odsto ove godine u Peruu, više nego u bilo kojoj drugoj velikoj latinoameričkoj ekonomiji.
Treći predsednik Perua u burnoj nedelji je ranije radio u Svetskoj banci, a u Limi je osnovao tink-tenk Grade koji je fokusiran na ekonomski i socijalni razvoj. Sagasti je studirao inženjerstvo i doktorirao u američkoj saveznoj državi Pensilvanije gde je i predavao. U Peruu je bio na nekoliko visokih državnih funkcija, uključujući i one koje su se fokusirale na razvoj nauke i tehnologiju.
Predsednik organizacije Interamerički dijalog iz Vašingtona Majkl Šifter (Michael Shifter), koji poznaje Sagastija, rekao je za Volstrit džurnal da je novi predsednik Perua poznat po tome što se protivio kvazidiktaturi Alberta Fudžimorija (Fujimorij) koja se završila 2000. kada je Fudžimori napustio zemlju usred velikog korupcionaškog skandala. Šifter kaže da je Sagasti “sposoban tehnokrata sa snažnim demokratskim uverenjima”.
Korupcija u srži nemira
Sagasti sada ima zadatak da zaceli naciju poremećenu previranjima u poslednjih nedelju dana, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press), dodajući da se mnogi u Peruu nadaju da će imenovanje Sagastija označiti kraj burne nedelje u kojoj su hiljade izašle na ulice ogorčene opozivom popularnog bivšeg predsednika.
Sagasti je u boljoj poziciji od svojih prethodnika, ocenjuje AP, jer bi mogao da dobije podršku i Kongresa i demonstranata. On i njegova Ljubičasta partija bili su jedini protiv Viskarinog opoziva, što će mu dati kredibilitet među demonstrantima. A, za razliku od Viskare, on ima i svoju partiju u Kongresu.
U Peru je mnogo toga na ulogu, ističe AP. Pored toga što ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od korona virusa, politički analitičari ocenjuju da je ustavna kriza dovela u opasnost demokratiju u zemlji.
Protesti koji su potresli Peru nisu bili slični onima poslednjih godina i podstakli su ih uglavnom mladi koji su obično nezainteresovani za politiku u Peruu koja je čuvena po svojoj nestabilnosti, navodi agencija, dodajući da su ti protesti usledili godinu dana posle talasa antivladinih demonstracija širom Latinske Amerike na kojima su zahtevani bolji uslovi za siromašne i radničku klasu.
U srži nemira su tenzije zbog korupcije u Peruu, ističe AP. Svaki živi bivši predsednik je osumnjičen ili optužen, najviše u velikom skandalu Odebreht (Odebrecht) u kojem je brazilski građevinski gigant priznao da je političarima davao milione u zamenu za unosne ugovore o javnim radovima.
Pored toga, 68 od 130 članova Kongresa je pod istragom zbog raznih zločina – od pranja novca do ubistva. Viskara je, kako navodi AP, privukao legije pristalica svojim naporima da to promeni. Prošle godine je raspustio Kongres, reformisao način izbora sudija i pokušao da ukine poslanicima imunitet od krivičnog gonjenja, ali nije imao nijednu stranku za podršku u Kongresu i stalno je bio uz sukobu s njegovim članovima.
Poslanici su ga opozvali klauzulom iz 19. veka tvrdeći da je pokazao “trajnu moralnu nesposobnost”. Optužili su ga da je uzeo 630.000 dolara mita u zamenu za dva građevinska ugovora dok je bio guverner male provincije pre nekoliko godina. Najviši sud u zemlji procenjuje da li je Kongres prekršio zakon uklanjanjem Viskare s funkcije, ali bez obzira na odluku, stručnjaci kažu da neće biti retroaktivna, mada bi mogla imati posledice u budućnosti.
Kongresni “Molotovljev koktel”
Mnogi u Peruu smatraju da su poslanici prljavi, korumpirani i odgovorni za dodavanje političkih previranja nevoljama zemlje koja je opterećena ekonomskom i zdravstvenom krizom, ukazuje Njujork tajms (The New York Times), dodajući da se ne očekuje da će izbor Sagastija za predsednika odmah utišati gnev naroda na članove Kongresa.
Problem s kojim se Peruanci sada suočavaju je što je isti taj duboko nepopularni Kongres zadužen za izlazak iz vanredne situacije, ističe list, dodajući da se i Sagasti suočava sa zadatkom da sarađuje s Kongresom.
Međutim, prema oceni istraživača Uga Njopa (Hugo Ñopo) iz tink-tenka Grade, peruanski Kongres je “Molotovljev koktel” s mešavinom nestabilnih elemenata višegodišnjih pogrešnih politika.
Pored fragmentirane političke scene koja navodi političare da menjaju stranke iz sopstvenih interesa a ne zbog ideologije i nedostatka strogih ograničenja koja bi sprečila ulazak velikog novca u politiku, analitičari ukazuju da je veliki problem u Peruu što prema referendumu iz 2018. poslanici mogu imati najviše jedan mandat u Kongresu.
To je trebalo da ukloni loše političare, ali je, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, dovelo do toga da oni koji su u Kongresu svoj mandat koriste za ostvarivanje ličnih interesa a ne za dobro upravljanje zemljom.
(RSE)
