Beogradom je pre desetak dana prostrujao aber da je Veselin Simonović svojim zaposlenima poslao cirkularni mejl samo sa jednom rečenicom: “Jebem vam mater svima.”
Ako ima imalo obraza, časti i morala, tekst iste sadržine trebalo bi da ponovi koliko danas. Naravno, pod uslovom da on sam nije autor najskarednijeg pamfleta u novijoj istoriji srpskog novinarstva, koji je osvanuo na portalu “Nova S”.
Bivše kolege i bivši ljudi objavili su, naime, nepotpisanu rubriku pod naslovom “Dva lica Milorada Vučelića, od disidenta do sluge režima” u trenutku dok se ČOVEK Milorad Vučelić borio za život u bolničkoj postelji. Kažem ČOVEK, a ne glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti”, jer ovaj tekst nastaje kao nasušna potreba odbrane civilizacijskih normi od ljudskog i novinarskog taloga, koji je u formi nekrologa, tukao onog koji leži, koji nema mogućnost da im odgovori na njihovo kevtanje.
Ovde nećemo raspravljati o tome ko je čiji sluga, mada se ponešto može naći u herbarijumu osušenih političkih nada glodura “Nove”. A ima napretek priloga za belu knjigu žutih dana, poput čuvenog broja “Blica”, uoči druge runde izbornog okršaja Tomislava Nikolića i Vesinog tadašnjeg ljubimca Borisa Tadića. Eto bogate riznice za nekog prilježnog istraživača povesti žurnalističkog udvorištva.
Dežurni prevaspitači Srbije u vidu samoproklamovane “nezavisne” novinarske elite, okupljene na elektronskom tabloidu, nisu smogli snage ni da se potpišu ispod sramotne paškvile kojom se upisuju u anale beščašća. Oni, čija su usta puna novinarskih standarda i etike, lešinarski kruže iznad kreveta bolesnog čoveka, tonući u mulj sopstvenog licemerja. Zaslepljeni programiranom politikantskom mržnjom, tipičnom za drugosrbijance, pali su ispod linije hrišćanske obazrivosti i dostojanstva.
U želji da što pre sastave umrlicu za Vučelića, nisu čak mogli ni da nađu “dobrovoljca” za antiljudski streljački vod, već su se sakrili iza citata Miloša Vasića starih deceniju i po. I tu su možda napravili kobnu grešku, i lišili slave svog laureata. Jer, sada će buduću nagradu za “novinarsku hrabrost” zbog pucanja u čoveka na respiratoru morati da daju konkurentskoj kući. Ali, za razliku od njih bednika Vasić je to priznanje u najavi zaslužio, jer je o Vučeliću pisao kada je ovaj bio kadar da mu odgovori.
O dometu ovog velikog poduhvata Vesinih morbidnih istraživača najbolje govori prvi komentar šokiranog čitaoca na njihom sajtu:Jeste li realni?
To isto pitanje, samo mnogo oštrije, začinjeno psovkama kakve zaslužuju bitange, ponovio je jedan naš velikan odbijajući gostovanje kod humoriste i novinara u pokušaju na televiziji Nova S.
Ništa manje nismo zaprepašćeni ni mi, Vučeline kolege i saradnici. Poput gore pomenutih pitamo se: je li realno da ćute razni Removi, Nunsovi, Cenzolovke, Unsovi, saveti za štampu, nevladini krstaši za čistotu medijskog prostora?
Gotovo svi oni sramotno su ostali nemi i kada je 2015. bačen Molotovljev koktel na kuću Milorada Vučelića, tada glavnog urednika “Pečata”. Jer, matrica bestidnog kružoka kojem pripada Simonović je sledeća: setimo se slobode medija samo onda kada su ugrožene naše ideološke i lične pozicije, a Vučelića i ostale koji su na drugom političkom polu možemo da tučemo čak i onda kad se bore za vazduh.
Vučela će, u Boga se uzdamo, ozdraviti, ali Vesa i njegov “novajugend” ostaće zauvek bolesni, prikopčani na respirator najnižih ljudskih slabosti. I zgodno je na koncu podsetiti se jednog Simonovićevog intervjua iz juna ove godine. Rekao je tada da “ima medija koji su u teškom psihičkom stanju”. Slažemo se. Njegov elektronski tabloid je u petak to najbolje potvrdio.
(Novosti.rs)
