Jermenija je danas optužila Azerbejdžan za granatiranje čuvene Crkve Svetog spasa u Šuši u Nagorno-Karabahu.
Više od 300 ljudi je poginulo a na hiljade je raseljeno u najnovijem sukobu koji je krajem septembra izbio u ovom regionu. Međunarodni posmatrači iz SAD, Rusije i Francuske pokušavaju da posreduju u sklapanju primirja. Predstavnici velikih sila sastaće se danas sa azerbejdžanskim ministrom spoljnih poslova u Ženevi, dok će se jermenski šef diplomatije sastati sa svojim ruskim kolegom u Moskvi u ponedeljak.
Nagorno-Karabah je zvanično deo Azerbejdžana ali je vlast u rukama Jermena. Region je poprište “zamrznutog” konflikta koji tamo tinja već decenijama i obe strane krive jedna drugu za povremene sukobe.
Situacija danas
Crkva u Šuši je mesto od suštinskog značaja za Jermensku apostolsku crkvu i, kako navode novinari Frans presa, pretrpela je ozbiljna oštećenja. Jedan deo krova je srušen, klupe su uništene a unutrašnjost prekrivena prašinom i ostacima zidova.
“Ovde nema vojske, nikakvog strateškog mesta, zašto gađati crkvu? Jermenima je ta crkva veoma važna. Bog će im suditi”, rekao je AFP-u jedan od lokalaca.
Portparol jermenskog ministarstva odbrane Artsrun Hovanisijan optužio je “azerbejdžanskog neprijatelja” za granatiranje crkve.
Ruski mediji su preneli da je jedan ruski novinar teško ranjen u granatiranju crkve i da je u ozbiljnom stanju poslat na operaciju.
Jermenija je danas saopštila da je otpustila šefa Nacionalne bezbednosne službe ali nisu objasnili zbog čega.
Sa druge strane, Azerbejdžan je saopštio da je njihov drugi po veličini grad Gendža i oblast Goranboj pod žestokom vatrom jermenskih snaga i da je bar jedan civil stradao u našadima.
Regionalne reakcije
Iran, koji se graniči sa Jermenijo i Azerbjdžanom, upozorio je danas da bi sukobi mogli da prerastu u “regionalni rat”.
“Mir je osnova našeg rada i nadamo se da ćemo uspeti da povratimo stabilnost u region na miran način”, poručeno je iz Teherana. Predsednik Hasan Ruani upozorio je, međutim, da je “potpuno neprihvatljivo” da zalutali projektili završe na iranskom tlu, posle izveštaja da su neka pogranična sela u Iranu osetila sukobe.
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je pozvao na prekid sukoba koje je opisao kao “tragediju”.
“Veoma smo zabrinuti. Nadamo se da će se ovaj sukob uskoro završiti. Ljudi umiru i obe strane trpe teške gubitke”, rekao je Putin.
Rusija je u vojnom savezu sa Jermenijom i ima vojne baze u toj zemlji, ali ima i bliske veze sa Azerbejdžanom. Za razliku od Turske, koja je otvoreno stala na stranu Azerbejdžana, Moskva se drži po strani ali međunarodni zvaničnici strahuju da bi sa produžetkom sukoba u Nagorno-Karabahu, i ona mogla da se uključi i tako izazove rat većih razmera.
Eskalacija sukoba
Jermenija i Azerbejdžan bili su u ratu oko Nagorno-Karabahu 1988-94. godine koji je završen prekidom vatre. Dve strane ipak nikada nisu postigle dogovor oko spornog regiona i tenzije tinjaju godinama.Dve
bivše sovjetske republike krive jedna drugu za najnoviju eskalaciju nasilja, nagoru od 2016. kada je 200 ljudi poginulo u sukobima.
Zbog novih sukoba, polovina populacije Nagorno-Karabaha – oko 70.000 ljudi – izbegla je, kaže ombudsman za ljudska prava ovog regiona Artak Beglarijan.
Glavni grad Nagorno-Karabaha, Stepanakert je nekoliko dana bio pod žestokim udarima artiljerije. Stanovnici su se krili u podrumima i veliki deo grada ostao je bez struje. Strahuje se da je stvarni broj vojnih žrtava sa obe strane, kao i civilnih, mnogo viši od prijavljenog jer je trenutno neoguće dobiti nezavisne potvrde.
(nova.rs)
