Poslije tri decenije, u ulogama Marije i Bobe iz “Ludih godina” ponovo će se naći Rialda Šebek i Vladimir Petrović.
Vladimir kaže da će ovo biti jedan dobar povratak.
On otkriva da je Boba u ovom novom filmu deda i ima dva unuka.
“I ja sam danas u svom privatnom života deda i imam tri unuka”, kaže Vladimir.
Kako kaže, vidio se sa Rialdom, koja je dugo bila u inostranstvu.
“Inače, na snimanju mi ništa nije bilo teško jer sam to sve doživljavao kao veliku igru. Sve me je interesovalo i ono ispred, ali i iza kamere. Film je divna magija i sinteza svih grana umetnosti. Najviše pamtim gostovanje na Pulskom filmskom festivalu. Nikada do tada nisam video veće filmsko platno i nikada pre i posle toga nisam bio pred mnogobrojnijom publikom. Zbog svega toga osećam odgovornost i obavezu da se ponovo pojavim u ovom filmskom serijalu koji je obeležio mladost moje generacije”, kaže Vladimir Petrović.
Gidru, koji mu je igrao oca i danas pamti.
“Gidra je bio pravi ćale. Zvao me je sine i van snimanja. Mnogo mi je pomagao svojim znanjem i iskustvom. Nismo imali prilike da se družimo van snimanja jer smo posle poslednje klape svi odlazili na neke druge poslove. Rekao bih da je danas još i gore. Zatrpani smo obavezama, pa se sve manje viđamo i družimo sa prijateljima i rodbinom”, navodi on.
Tremu zbog ponovnog snimanja, kaže da nema, te da ju nikad nije ni imao.
“Više je to bila odgovornost da sve ispadne kako treba. Tremu sam imao u pozorištu, kada sam kao dečak igrao Edvarda, princa od Velsa, u predstavi “Ričard III”. Na sceni nema vraćanja i ponavljanja, moraju da vas čuju i vide i oni iz poslednjih redova. Film zahteva drugačiju koncentraciju i preciznost jer kamera nemilosrdno beleži sve detalje”, navodi on.
Rialda otkriva da su ju u ovom projektu privukli ljudi koji stoje iza projekta.
“Ne poznajem, ih ali mi je zanimljivo šta su prethodno radili i kako razmišljaju. Naročito pesnikinja Milena Marković. Gledala sam njenu “Otadžbinu” i osvojila me stuktura ženskih likova u filmu. Pomislila sam da ko god da je napisao ovaj scenario, razume zavist, odnosno intuitivno saznaje da je mržnja starija emocija od ljubavi. Do odgonetanja spletke koju pravi zavist se stiže samo preko razumevanja bola. Interesuje me šta je takva osoba mislila dok je zamišljala karakter Marije koji se vrteo decenijama na malim ekranima, dok ga nisu pretvorili u program za pranje veša u kojem se humorom ispiraju bolne fleke nostalgije kroz centrifugu društvenih i političkih nedaća. To što je ne poznajem je dobro jer oživljava maštu”, navodi ona.
Prisjećajući se saradnje sa Gidrom, Jelenom Žigon i Markom Todorovićem, Rialda kaže da pamti Jeleninu senzualnost, uzdržljivost i toplinu, ali i Gidrinu promućurnost da gleda situacije u kontrastima i iz njih izvlači humor, piše Kurir.
(A.M/opcija.net)
