Današnji sastanak koalicionih partnera u odlazećoj Vladi Crne Gore, održan u Vili Gorica, protekao je u mučnoj i kamernoj atmosferi kao rezultatu jasne svesti o doživljenom krahu na izborima 30. avgusta. Takođe, vrlo je interesantno da sastanku nisu prisustvovali politički predstavnici albanske zajednice, i to iz prostog razloga jer nisu ni bili pozvani.
Pri tome, značajan deo sastanka je protekao u iznošenju niza negativnih komentara na račun albanskih predstavnika, u čemu je po oštrini prednjačio lider Socijaldemokrata Ivan Brajović. Da je prešao svaku granicu dobrog ukusa u iznošenju diskvalifikacija najgore vrste, bilo je više nego očigledno, pa mu je vidno iznerviran, Milo Đukanović u jednom trenutku naložio da prestane da se ponaša kao da vodi sastanak i da ne gubi iz vida da ponašanje treba da saobrazi političkom kapacitetu koji poseduje.
Međutim, od tih nervoznih varnica mnogo je značajniji plan koji je ovom prilikom izložio Duško Marković, konstatujući da donedavne partnere iz albanske zajednice treba kazniti zbog “izdaje” DPS-ove vlasti i metodama zastrašivanja ih odvratiti od pregovora o ulasku u koaliciju sa pobednicima na izborima. Marković je tražio Đukanovićevu podršku za aktiviranje represivnih mehanizama državnih organa, pre svega kroz pretnje fingiranim krivičnim prijavama za različite zloupotrebe, ciljano slanje poreskih službenika i pripadnika kriminalističke policije u lokalne samouprave u kojima albanski predstavnici vrše vlast, itd. Posebno se snažan pritisak planira na Nazifa Cungu iz Force i Fatmira Đekaja iz Demokratske partije.
Marković je ustvrdio da bi zapravo bile reaktivirane afere koje su već punile novinske stupce, čime bi pokušali da stvore lažni utisak da su to redovne, a ne iznuđene i ucenjivačke aktivnosti državnih organa.
Na sve ovo je potpuno izostala reakcija prisutnih političkih predstavnika Bošnjaka, koji su ćutke doživeli spoznaju šta bi i njih moglo da čeka ukoliko bi okrenuli leđa DPS.
Sve u svemu, bio je to mučan i mračan sastanak, koji je na pravi način oslikao atmosferu beznađa, straha i međusobnog nepoverenja donedavnih koalicionih partnera.
(Glas Javnosti)
