Generalni direktor crveno-belih na današnji dan preuzeo je funkciju na Marakani.
“Terzić i Kokeza nisu Dejvid Koperfild. Znamo svi da klub ima ogromne finansijske probleme, ali moramo da nađemo rešenje” – izjavio je pre ravno šest godina tadašnji vršilac dužnosti generalnog sekretara Crvene zvezde Zvezdan Terzić.
Bilo je to 20. juna 2014, dan nakon što je i zvanično dogovoren njegov dolazak u Zvezdu, kada je i kročio na Marakanu u ulozi generalnog sekretara Zvezde, manje od mesec dana nakon što je kao prvi čovek OFK Beograda učestvovao u proslavi Zvezdine šampionske titule, prve posle šest godina surove dominacije Partizana.
Zvezda je u tom trenutku bila veliki dužnik i urušen klub (promocija tadašnjeg trenera Nenada Lalatovića održana je u mraku jer je klubu bila isključena struja!?), posrnuli džin koji je upravo bio izbačen iz evropskih takmičenja na godinu dana, a to je Terziću otvorilo šansu za funskcionerski transfer sa Karaburme u Ljutice Bogdana.
Punih šest godina nekadašnji fudbaler Romantičara i internacionalac u Grčkoj već broji na kormilu Crvene zvezde, a od decembra 2014. i izbora koji su sprovedeni u klubu, Terzić obavlja funkciju generalnog direktora srpskog šampiona. Funkcija generalnog sekretara sa koje je krenuo u avanturu, više i ne postoji, a u radu se oslanja na sportskog i poslovnog direktora.
Na Marakanu je stigao kao doktor nauka, a titulu je dobio nešto ranije, u novembru 2012. godine na privatnom Alfa univerzitetu odbranivši doktorsku disertaciju na temu “Uticaj lidera na transformacione promene u sportu”. Tokom igračke karijere obrazovao se na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a radeći na Karaburmi kao direktor, kasnije i kao predsednik FSS-a, razvio je liderske karakteristike za koje često kaže da su potrebne svakom rukovodicu u fudbalu.
Teško da je ikada, u proteklih šest godina otkako je stigao na Marakanu, Zvezdan Terzić bio potpuno miran. Ni on sam ne poriče tu činjenicu u razgovoru sa najbližim prijateljima, svestan da je rukovođenje posrnulim velikanom kakav je Crvena zvezda vraški težak posao.
Čak i kada je njegov klub dominirao, osvajao domaće trofeje, igrao Evropu, dešavala su se “iskakanja” koja su mu remetila idilu, kojoj je težio. Tako je upravo i proteklih dana kada je renovirana Zvezda sa Dejanom Stankovićem na klupi vezala dva bolna poraza – od Partizana (eliminacija u Kupu Srbije) i TSC-a u Superligi, koji su pokrenuli lavinu nezadovoljstva fanova usmerenu ka Terziću.
Kadgod se pojavi neki rezultatski problem u redovima Zvezde, bes navijača je uglavnom usmeren ka njemu. Terzić je “alfa i omega” ovog kluba, neko ko je od prvog dana svu moć preuzeo na sebe, a pravu demonstraciju te moći videli smo i u danima početkom agusta 2015. kada je najpre podneo neopozivu ostavku na mesto generalnog direktora, da bi se nekoliko dana kasnije vratio jači nego ikad i pod velom ostanka u “tehničkom mandatu” na zahtev predsednika Svetozara Mijailovića krenuo sam da kreira novu upravu bez Kokeze, Tončeva, Radujka, Ćulibrka…
– Odlazim tužan i ponosan. Tužan, jer idem iz kluba koji volim, ponosan jer sam dao doprinos stabilizaciji Zvezde. Mnogo sam svog novca pozajmio Zvezdi i to postoji evidentirano, ali neću ga tražiti nazad. Radio sam po 14 sati dnevno, nisam se štedeo – rekao je Terzić prilikom obrazlaganja svoje odluke.
Na ovu odluku naterao ga je zahtev Delija na Skupštini posle bledih izdanja kluba na početku sezone koju je obeležio skandalozni “prelaz” na Vračaru u utakmici između OFK Beograda i Crvene zvezde 2:6 (2:0). Bilo je to na debiju Miodraga Grofa Božovića na klupi crveno-belih kada su Romantičari vodili sa 2:0 posle prvih 45 minuta da bi u nastavku primili šest komada.
Zanimljivo, Zvezda je na kraju te sezone uzela šampionsku titulu sa 28 bodova prednosti nad Partizanom.
Bio je to ujedno i prvi “bliski susret” sa Delijama koji je Terzić preživeo, a ono što je možda njegova glavna karakteristika na čelu Crvene zvezde u proteklih šest godina je činjenica da je sadašnji generalni direktor crveno-belih možda i jedini funckcioner kluba sa Marakane u istoriji koji je preživeo sukobe sa tvrdokornim navijačkim jezgrom. I to dva puta.
Sećate se verovatno i kada je jesenas fotografisan na ručku u društvu navijača Partizana u Banjaluci povodom proslave Dana Republike Srpske.
I tada su mu Delije opasno zamerile na gafu (ako ne računamo manja verbalna iskakanja ranije), pa je na čuvenom trafou ispred Marakane pisalo: “Terziću, janičaru”, dok se na košarkaškoj utakmici Evrolige sa Albom dvoranom orilo: “Terziću, grobare”. Ali, to je sve otišlo u prošlost.
Dosta je toga Terzić prevalio preko glave u proteklih šest godina, a ako nešto posebno upada u oči kao pozitivan utisak to je odnos sa bivšim trenerima Crvene zvezde. Naime, sa savakim se rastao na kulturan i civilizovan način, bez teških reči, a to je u prošlosti u jednom trenutku bio jedan od velikih problema ovog kluba.
Vladan Milojević, Grof Božović, pa i Nenad Lalatović koji nije osvojio titulu, ali je lansirao mlade fudbalere za prodaju u prvoj Terzićevoj sezoni u klubu gaje dobar i korketan odnos sa njim, što se videlo i nedavno prilikom proslave rođendana Zvdzdinog dirketora kada su prva dvojica uveličala slavlje zajedno sa Dekijem Stankovićem.
Terzićev veliki plus za vreme mandata u Ljutice Bogdana su osvojene titule i uspesi u Evropi, čak četiri šampionske u Superligi, kao i dva plasmana u Ligu šampiona i jedno proleće u Ligi Evrope. Za većinu tih slavlja pobrinuo se Milojević, dok je jedna titula, ona dominatna iz 2015. zasluga Grofa Božovića.
S druge strane minus za prvog operativca crveno-belih je činjenica da nije osvojio nijedan Kup Srbije za šest godina, samim tim ni duplu krunu, a ne može se pohvaliti ni pozitivnim skorom u utakmicama sa Partizanom koje je najčešće gubio. Istina, nije on mogao da igra na terenu umesto igrača, ali Zvezda od dolaska Zvezdana Terzića u klub protiv večitog rivala ima samo četiri pobede uz sedam poraza.
Veliki plus za Terzića u šestogodišnjem mandatu jeste infrastruktura. Omladinska škola je dobila nove najmodernije terene, Zapad Marakane dobio je VIP deo i stvorili su se uslovi da klub ozbiljno zarađuje od prodaje rekvizita, hrane i pića. Obnovljen je teren na Marakani, instalirane najmodernije kapije za ulaz, prilaz stadionu je mnogo lepši, oformljena je klupska televizija, gradi se najmoderniji mediko blok…
Kada uporedite sam izgled stadiona pre dolaska Terzića i danas, napredak je evidentan.
Gledajući sa ove distance Terzićev šestogodišnji boravak na funkciji generalnog direktora Zvezde ne možemo, a da se ne dotaknemo i finansija i uticaja na klupsku kasu koji je Terzić ostvario.
Stoji činjenica da je nasledio klub u velikim dugovima (preko 50 miliona evra), kojem je zbog dugova pretilo i oduzimanje bodova na startu jedne sezone), ali činjenica da posle tri sjajna izdanja u Evropi, dve grupne faze u LŠ i učešća u 1/16 finala LE, finansije Zvezde nisu stabilne onako koliko bi navijači želeli.
Poslednji zvanični dug Zvezde koji postoji u finansijskim izveštajima je onaj iz 2018. godine i iznosi oko 34,5 miliona evra i nikako ne može da posluži kao plus Terziću. Još tada je Terzić objašnjavao da je “knjigovodstveni” dug jedno, a realni drugo i baratao je cifrom od oko 14 miliona evra duga. Kao argument za to bio mu je i sporazum sa Agrobankom, po kojem su se crveno-beli oslobodili višemilionskih obaveza (oko 10 miliona evra) prema ovoj banci koja je u stečaju.
Terzićeve reči o dugu i tome da je on zapravo prošle godine bio 14 miliona evra, a ne 20 miliona više, mogu da dobiju opravdanje tek nakon što APR objavi novi finansijski izveštaj Crvene zvezde za 2019. godinu, koji navijači s nestrpljenjem očekuju.
Ako imamo u vidu da je samo od prodaje igrača u vreme Terzićevog mandata u klub ušlo 67 miliona evra, kada na to dodamo dve Lige šampiona (prihod od UEFA najmanje 40 miliona evra), u klub je za vreme njegovog mandata uneto preko 100 miliona evra, pa otuda mnogi nisu zadovoljni što finansijsko stanje nije stabilnije, iako je zatekao klub u minusu od preko 50 miliona evra pre 6 godina.
Pozitivna stvar jeste podatak da je klub od transfera igrača prihodovao 67 miliona evra, ali opet ako imamo u vidu da je klupski dug i dalje visok, razloga za zadovoljstvo nema. Jer Terzić se u proteklih šest godina nikako nije pokazao kao jedinstveni transfer mag i čovek koji nepogrešivo bira pojačanja. Da, imao je sreće sa Kangom, Le Talekom, Donaldom, Radonjićem, Pešićem, Grujićem i još nekima koje je dobro unovčio, ali je isto tako Zvezda promašila i veliki broj fudbalera.
Ostaće zapisano da su Marakanom za vreme Terzićevog šestogodišnjeg mandata prodefilovali brojni fudbaleri koji nisu ostavili nikakav utisak, ali su zarađivali basnoslovne pare. Spomenućemo samo neke od njih: Kafu, Ebesilio, Muče, Rikardinjo i Van la Para, zatim Edson, Žander, Jirka, Meleg, zaklučno sa poslednjim ozbiljnim “flopovima” u vidu Matea Garsije ili Tomanea…
Takođe, Terzićevu šestodišnju vldavinu na Marakani obeležili su i brojni medijski sukobi i prepucavanja po kojima je Zvezdn direktor postao poznat. Retko kada je uspevao da oćuti i preskoči polemiku, a možda najžešći dogodio se sa jednom od najvećih legendi Crvene zvezde Dejanom Savićevićem nakon odluke Mirka Ivanića i Filipa Stojkovića da ne igraju za Crnu Goru protiv repreznetacije takozvanog Kosova.
Pamti se i sada već čuveni “rat” sa Slavišom Kokezom, predsednikom FSS-a kojeg je posle poraza u finalu Kupa od Partizana 2017. okarakterisao kao “grobara” i glavnog krivca za Zvezdine neuspehe, mada su kasnije “zakopali ratne sekire” i svaki njihov susret posle toga bio srdačan, jer, na kraju krajeva, Kokeza je bio jedan od onih koji je poželeo dobrodošlicu Terziću u Zvezdu na današnji dan pre šest godina.
I sa upravom Partizana je često bilo “otrovnih strelica”, pa čak i fizičkih nasrtaja. Partizan ga je optužio da je nasrnuo je na Vladimira Vuletića u Monaku posle žreba za Ligu Evrope 2017. godine. Skandal se dogodio i prošle godine na sednici Zajednice Superligaša, kada je napao Miloša Vazuru.
Pale su teške reči i između njega i predsednika crno-belih Milorada Vučelića, ali prilikom susreta, bilo na svečanostima ili na večitim derbijima, uvek smo mogli da vidimo nasmejana lica prilikom pozdrava.
U svakom slučaju iza Zvezdana Terzića je šest uzbudljivih godina na Marakani. Retko koji fudbalski funkcioner u Srbiji de zadržao toliko dugo na jednom mestu, a prema trenutnom ponašanju i raspoloženju ne deluje da se zasitio, iako je igranjem Lige šampiona dva puta uzastopno dostigao realni maksimum za naše uslove.
Terzić je najavio i nove projekte i izdizanje Zvezde na viši nivo, koji je neophodan za evropske standarde. Prvi uslov je novi stadion, koji je najavio na kraju 2019. godine na godišnjoj proslavi kluba…
Ali, dugoročni planovi umnogome će zavisiti od Zvezdinog učešća u Evropi ove godine. Ukoliko bi se crveno-beli domogli grupne faze i ove godine, to bi donelo “mir u kući” i stabilnost klubu u finansijskom smislu. U suprotnom, računajući podignute standarde i nezadovoljstvo koje su navijači Zvezde iskazali u nekoliko navrata prema Terziću, pitanje je da li bi “preživeo” i treći rat s Delijama.
(Telegraf)
