Iako je predsednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović imao velika očekivanja pozivajući na sastanak održan 01. juna lidere svih parlamentarnih stranaka, ishod sastanka je takav da je verovatno najupečatljiviji utisak okisao i izgubljen izraz lica njegovih učesnika, uključujući i lidera vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i višedecenijskog apsolutnog gospodara Crne Gore Mila Đukanovića.
Iako je predsednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović sigurno imao velika očekivanja pozivajući na sastanak održan 01. juna t.g. lidere svih parlamentarnih stranaka, ishod sastanka je bio takav da je verovatno najupečatljiviji utisak ostavio pokisao i izgubljen izraz lica njegovih učesnika, uključujući i lidera vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i višedecenijskog apsolutnog gospodara Crne Gore Mila Đukanovića.
Prema Brajovićevim zamislima, ovaj sastanak je trebalo da bude posvećen razmatranju uslova za održavanje predstojećih parlamentarnih izbora, ali su mu, zbog činjenice da crnogorski režim u kontinuitetu zanemaruje kako apele opozicije, tako i međunarodnog faktora za omogućavanjem fer izbornih uslova i okončanjem dugogodišnje prakse zloupotrebe državnih resursa u izborne svrhe, prisustvovali jedino čelnici DPS i njenih marionetskih koalicionih partnera, uključujući i samog Brajovića kao lidera satelitskih Socijaldemokrata (SD).
Ako je to uopšte bitno, pomenimo samo da su sastanku kod Brajovića prisustvovali još i lideri manjinskih Bošnjačke stranke (BS), Hrvatske građanske inicijative (HGI) i albanske Force, inače verni “koalicioni partneri” (čitaj: poslušnici) DPS i Đukanovića, kao i još nekoliko manjih albanskih partija.
Međutim, ono što ovaj sastanak izdvaja u odnosu na slične farsične skupove jeste prisustvo Đukanovića, koji ih uglavnom posmatra kao manje značajne i zbog toga nema običaj da im prisustvuje, već učešće u njima prepušta svojim saradnicima. I baš zbog toga, ovaj sastanak je na najbolji mogući način demonstrirao kako Đukanović i vrhuška DPS zamišljaju idealnu situaciju na političkoj sceni Crne Gore: kao farsu u kojoj vode dijalog sa samim sobom i (eventualno) svojim satelitskim partnerima, kojima udeljuju mrvice sa svog prebogatog stola, dok opozicije nema nigde, ni u tragovima. Kao suštinski jednopartijsku državu, koja se pritom nastoji prikazati kao vrhunski izraz demokratskog duha i načela.
Zaista, teško da se može zamisliti istinitija paradigma stanja u Crnoj Gori od sastanka koji je sazvao Brajović.
U izjavi nakon sastanka, Brajović je lamentirao nad odsustvom predstavnika opozicije koji su propustili veliku priliku da diskutuju o “demokratskim” izborima, koji bi, kako stvari stoje, mogli da budu održani znatno ranije od prvobitno planiranog termina u oktobru t.g, na leto, a kako bi režim predupredio negativne (prevashodno ekonomsko-socijalne) posledice pandemije koronavirusa, ali i obnovljenih skupova protiv nakaradnog tzv. Zakona o slobodi veroispovesti. Sa druge strane, Đukanović nije davao nikakve izjave, već je utekao brže nego što je i došao, izgovarajući se navodnim neodložnim obavezama.
Moglo bi se reći da je odsustvo opozicije sa sastanka kod Brajovića do krajnjih granica ogolilo način na koji crnogorske vlasti vide demokratiju. Ostaje samo da se nadamo da će opozicija smoći snage da istovetno jedinstvo pokaže i na izborima, i da konačno oslobodi Crnu Goru Đukanovića i njegove kamarile.
(glas-javnosti.rs)
