U Crnoj Gori nema mnogo slobodnih medija. Mlada, mala i nezavisna država, pod svoju šapu stavila je sve novine, novinare, urednike, a one koje nije stavila je na listu nepodobnih, proganjanih i proteranih.
Retko se čuje ili čita istina o režimskim nedelima, krađama i otimačini crkvene imovine. Opet neki bi rekli tu je “Dan”, oni pišu i štampaju ćirilicom, čuvaju svoj vizuelni i nacionalni identitet. Međutim, taj identitet podgoričkog lista “Dan”, ukorenjenog u tvrdom oponiranju kriminalnoj vlasti Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, nije postavio Nikola Marković, urednik pomenutog dnevnog lista. Taj identitet, koji čuva mnogo vrednije osećaje i vrednosti, postavio je pokojni Duško Jovanović, nepokolebljivi novinar, koji je dao život za istinu, jer je kriminalnom režimu smetalo raskrinkavanje Đukanovićeve mafijaške hobotnice.
Davnog 31.12.1998. godine, podgorički “Dan” je prvi put ugledao svetlost dana, a tada je zaista bio dan u vreme utamničenja crnogorske slobode od strane jednog vladara, jedne porodice, jednog kriminalnog miljea. Pomenuta novina je danas nešto sasvim drugo, Dan je Danas, naročito kada je reč o pitanjima odnosa Srbije i Crne Gore, zaštiti interesa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, pitanjima pozicije srpskog naroda u Crnoj Gori, jednostavno toga nema u Danasu, a nema ni u Danu. Novine Danas kroz Đukanovićevu plaćenu infrastrukturu, obelodane spisak 88 intelektualaca, koji se svesrdno protive borbi Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a zatim dozvoli da se u ličnom stavu Mlađana Đorđevića, patrijarh Irinej i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poistovećuju sa Pajom i Jaretom iz televizijskog serijala Kamiondžije, kao i da se sugeriše da bi nastup Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, trebalo da predstavlja potpunu negaciju prefiksa „Srpska“.
Nekako navedeno, sveobuhvatno analizirajući nedavne zahteve Đukanovića koji sve otvorenije ističe potrebu za formiranjem nekakve kvazi Pravoslavne crkve Crne Gore, podseća na usklađenost nastupa Đorđevića sa satanističkom željom Đukanovića, kako ju je inače okarakterisao mitropolit Amfilohije. Ma neću vam govoriti o Danasu, jer za njega je sve inače opšte poznato, za novac se uradi sve, zaborave se ideali i vrednosti, sve nekako propadne. I kad spominjem taj list, nekako se podsetim i 1999. godine i jedne vrlo tužne priče, kada je štampano izdanje lista Danas deljeno od strane nemačkih pripadnika KFOR-a u srpskom getu u Orahovcu, strašne i tužne scene.
Opet pitam se gde je paralela podgoričkog Dana i beogradskog Danasa, daleko je podgorički Dan od one novine koja je jasno znala svoj pravac formiran od strane Duška Jovanovića, danas je to novina koja živi od objavljivanja čitulja, bez ikakve želje da se upusti u borbu protiv režima, da istakne one probleme u društvu koji zapravo tamniče sve što je srpsko, sve što ima srpski prefiks, pa čak i Crkvu, istovremeno zaboravljajući da je Srbija donirala 1.640.000,oo evra radi očuvanja takvih vrednosti u Crnoj Gori, a kada se to spomene onda je to mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore, kakva ironija.
Sigurno je da Nikola Marković nije isti profil kao Duško Jovanović, sigurno je da postoji uticaj barem nekakav od strane NVO sektora, zapadno profilisanog, barem preko supruge Vanje Ćalović, direktorke Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), a svi znamo za njene probleme sa Agencijom za nacionalnu bezbednost Crne Gore, pa i za spekulacije kako je sputana i smirena od strane crnogorskog režima. Upravo se tu otvara glavno pitanje, kome oni zaista služe, čija li su produžena ruka, kako bi to teoretičari zavere govorili, a zapravo je suština mnogo jednostavna i uostalom zabeležena u podgoričkom listu Dan.
U jeku litija i borbe naroda i Srpske pravoslavne crkve protiv tiranije crnogorskog režima, predsednik Srbije Vučić poželeo je da Božić provede u Crnoj Gori, u privatnoj a ne državnoj poseti. Narod u Crnoj Gori je sa oduševljenjem prihvatio takvu inicijativu, ali režim nije, a i neki elementi tog režima, skriveni ispod mantija. I tu na scenu stupa Dan, kao list Danas, koji objavljuje inicijativu 88 intelektualaca, najverovatnije kao u špijunskim trilerima, operativac kontaktira svog agenta, sa naređenjem “dolazak Vučića treba sprečiti“. Ko je operativac, a ko agent, više se ne zna i nije bitno, samo je bitno da se vest ne plasira kroz medije koji su otvoreno prorežimski, već kroz kvazi opozicione. Zaista ne znamo kako je do toga došlo, kako se zaista odvilo, ali je otac Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije i blizak saradnik mitropolita Amfilohija, izašao sa „ličnim stavom“.
Smešno deluje zato što je previše slično, jer kada treba sprečiti nešto po zahtevu i u skladu sa interesima države, a da to ne bude njihov stav, čitaj stav Mila Đukanovića, onda upotrebite „lični stav“, previše sličan koncept, kao i u Danasu. Kakva li je uloga Nikole Markovića, verovatno ista, možda i mnogo dublja, možda je mnogo kompleksnija, možda su zadaci zahtevniji, da se Demokratski front odvoji od Srpske pravoslavne crkve, od ostalog dela opozicije, možda su zahtevi režima složeniji, to valjda Marković sam zna kada i ako sedne za sto sa onima koji mu takve zahteve isporučuju. Možda u večernjim satima sa suprugom raspravlja o tome šta misli zapad, kako zapad vidi dnevni list Dan, a zapadu sigurno odgovara da se tamo objavljuju samo čitulje i ništa više. Kako god da je zaista Dan je Danas, vreme je lepo, sunce je izašlo svetlo obasjava Balkan, a tama Crnu Goru, žalosno ali to je naš stav.
(Glas javnosti)
