Među mnogobrojnim aktivnostima uperenim na nanošenje štete Republici Srbiji i njenim građanima našla se i akcija Milovih sudija koji zakazuju parnična suđenja za mesece maj i jun 2020. godine u predmetima u kojima je jedna od parničnih stranaka državljanin Republike Srbije.
Imajući u vidu da su granice Republike Srbije i Republike Crne Gore zatvorene zbog opštepoznate činjenice, tj. pandemije Kovida 19, namera Milovih sudija je više nego očigledna – naneti što više štete Srbiji i njenim građanima.
U situaciji kada parnična stranka ne može da dođe na suđenje jer ne može da pređe državnu granicu mogući su razni nepovoljni scenariji za sudski postupak.
Ukoliko se stranka ne pojavi na suđenju, a ne opravda uredno izostanak, sud može utvrditi da je tužba povučena i obustaviti postupak, čime stranka gubi mogućnost na ostvarenje svog prava (prava svojine, službenosti, isplate naknade štete-novca, činjenja, zabrane činjenja …). Pored navedenog biće obavezana i da plati troškove suđenja.
U istoj situaciji sud može utvrditi mirovanje postupka. Postupak miruje minimum tri meseca dok ne dođe do ponovnog zahteva za nastavak posupka. U ovom slučaju usporava se ostvarenje prava. Pored toga stranka mora obrazložiti osnovan predlog za nastavak postupka tj. mora da iznese valjane razloge, koje sud diskreciono ceni, zbog čega nije mogla da dođe na suđenje. Ovde leži mogućnost zloupotrebe jer sudija ceni da li je razlog nedolaska na suđenje osnovan ili ne. Isti slučaj je kod zahteva za povraćaj u pređašnje stanje. Može se pretpostaviti da će se u slučajevima koji se odnose na Srbe takvi zahtevi odbijati, jer da je želja za pravom i pravdom postojala ne bi se ni zakazivala suđenja za vreme dok su granice zatvorene.
Pored navedenog, u ovakvoj situaciji državljani Republike Srbije ne mogu da budu saslušani kao parnične stranke i time im je automatski nepovoljan položaj u postupku. Nisu u mogućnosti da budu saslušani ni kao svedoci.
Čak i da angažuju punomoćnika-advokata da ih zastupa, time sebi prave dodatne troškove koje ne bi morali da imaju da je situacija redovna, jer bi sami mogli da se zastupaju (u većini predmeta). Takođe nisu u mogućnosti da kontrolišu rad tih advokata.
Crnogorski sudovi sve više izbegavaju (u 90% slučajeva) da šalju pozive u R Srbiju, parničnim strankama, već samoinicijativno određuju strankama crnogorske punomoćnike za prijem pismena. Neslućene su mogućnosti zloupotreba sa ovom praksom. Primera radi, neki Milogorac sa vezama u sudstvu može da tuži bilo kog Srbina svojinskom tužbom za utvrđenje svojine na kući. Srbinu odrede punomoćnika za prijem pismena u Crnoj Gori, taj dobije poziv, ne pojavi se na suđenju ili prizna tužbeni zahtev i kuća postaje vlasništvo Milogorca. Državljanin Srbije može na taj način da izgubi svojinu na kući, a da uopšte ne zna za tu činjenicu.
Kako je veoma poznato da je sudstvo mahom pod direktnim uticajem Đukanovića i njegovog kriminalnog okruženja, što iz političkog establišmenta što iz mafijaških struktura, koje su neretko isprepletane rodbinsko-klanovskim vezama, očigledna je namera da se zakazivanjem suđenja u vreme dok su državne granice zatvorena Srbima onemogući da ostvare ili zaštite svoja prava u sudkim postupcima u Crnoj Gori.
Ovakav način postupanja Milovog režima ima sličnosti sa postupanjem Trećeg rajha prema Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Jevrejima je oduzimana imovina u fiktivnim sudskim postupcima, kojima oni nisu mogli da prisustvuju imajući u vidu da su bili u logorima ili na frontu.
Umesto da se Đukanovićevo pravosuđe seti Valtazara Bogišića, najvećeg eksperta pravne misli, ono uzor vidi u Gebelsovim metodama.
SRAMOTA !!!
(Glas Javnosti)
