Iako dugogodišnji crnogorski diktator Milo Đukanović nastoji da pažljivo neguje imidž neprikosnovenog političkog autoriteta u sopstvenoj državi, ali i predvodnika u promociji interesa zapadnog faktora u regionu, zanimljivo je, a zapravo vrlo groteskno, kako se njegov nastup menja praktično čim napusti teritoriju Crne Gore, i kako zatim postaje snishodljiv i servilan prema zahtevima koje mu ispostavljaju strani partneri, te kako se koprca da održi iluziju hladnokrvnosti kada ne ispune neku od njegovih molbi ili očekivanja.
Nešto slično se dogodilo i nedavno, uoči Samita Evropska unija (EU) – Zapadni Balkan. Naime, kako saznajemo od izvora iz njegovog okruženja, Đukanović je u razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta (ES) Šarlom Mišelom uputio molbu da na pomenutom Samitu bude više reči o proširenju EU i statusu Crne Gore kao samoproklamovane “predvodnice” ovog procesa.
Međutim, Mišel mu je vrlo suzdržano odgovorio da u trenutku kada se ne samo čitava Evropa, već ceo svet bori protiv pošasti pandemije koronavirusa, ali i kada postoji otvorena rezervisanost više država-članica EU prema pitanju proširenja, o tome jednostavno ne može biti mnogo reči.
U pokušaju da ostvari makar neku korist za Crnu Goru, a ustvari za sebe, Đukanović je Mišela potom zamolio za podršku projektu Međunarodnog instituta za održive tehnologije na prostoru jugoistočne Evrope, pretenciozno ističući da je reč o strateškoj infrastrukturi koja će doprineti povezivanju Zapadnog Balkana sa Evropom. U onome što je delovalo kao otvoreno moljakanje, Đukanović je napomenuo da crnogorske vlasti za ovaj projekat u Briselu lobiraju već tri godine, i da bi želele da Crna Gora bude njegov domaćin. Ipak, Mišel je i ovde odreagovao prilično hladno, kurtoazno ukazujući da će EU razmotriti načine na koje bi mogla da pomogne u realizaciji ovog projekta, a zapravo odajući utisak da su za institucije u Briselu pitanja poput ovog u potpunosti irelevantna u periodu suzbijanja pandemije i pripreme za suočavanje sa njenim pogubnim ekonomsko-socijalnim posledicama.
Suvišno je isticati da je Đukanović posle razgovora sa Mišelom bio kao pokisao, svestan da mu prenemaganje pred predsednikom ES nije donelo očekivane koristi. Ostaje nada da će i građani Crne Gore prepoznati njegove blefove, i okrenuti mu leđa na predstojećim parlamentarnim izborima.
(nacionalist.rs)
