Još iz davnih vremena poznata su tumačenja pojedinih mudrih glava da je demokratija najsavršeniji (ili makar najmanje loš) od svih nesavršenih oblika vladavine. Ipak, čini se da je u korišćenju njenih nesavršenosti i njenog izvitoperavanja u (za sebe) najsavršenije političko uređenje malo koji režim otišao dalje od režima dugogodišnjeg gospodara Crne Gore Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS), koja je neprekidno na vlasti od svog osnivanja, a zapravo od transformacije iz Saveza komunista Crne Gore (SKCG) početkom 90-ih godina prošlog veka.
Primera kako je Đukanovićev režim koristio sve slabosti demokratije kako bi je pretvorio u monstruozan politički mehanizam koji garantuje njegov o(p)stanak na vlasti ima bezbroj, te ćemo se sada fokusirati na samo neke od njih.
Na prvom mestu, to je uticaj na ono što se eufemistički i u najboljoj tradiciji komunističke prethodnice DPS nazivalo “revidiranjem stavova”, doduše, ne uz ogoljenu primenu fizičke sile, već uz “masnu” novčanu nadoknadu ili neki drugi oblik privilegija. Na taj način je, prisetimo se, nekadašnji odbornik Pozitivne Crne Gore (PCG) u Skupštini Đukanovićevog rodnog Nikšića, Drago Đurović, sa kojim su opozicione partije u tadašnjem sazivu nikšićkog parlamenta imale većinu, krajem 2012. godine “preplivao” na stranu DPS, i faktički poništio opredeljenje većine Nikšićana na prethodno održanim lokalnim izborima. Iako su ga predstavnici opozicije, pa i njegove matične stranke optuživali za političku korupciju i primanje mita od DPS za navedeni potez, tužilački organi su u “objektivnoj” istrazi utvrdili da se u Đurovićevom slučaju to nije dogodilo.
Ovo je demonstriralo sav opseg pseudodemokratske mašinerije crnogorskog režima, koji je u cilju opstanka na vlasti čak i na lokalnom nivou spreman da instrumentalizuje i pogazi nezavisnost i onih organa koji bi morali da budu nezavisni kako bi se uređenje u Crnoj Gori uopšte moglo nazvati demokratskim. Ali koga je briga za teorijska i pojmovna određenja kada Đukanovićev režim iza sebe ima najznačajnije zapadne centre moći, koji su zarad realizacije sopstvenih strateških interesa na Zapadnom Balkanu spremni da crnogorskim vlastima progledaju kroz prste na svako pljuvanje u lice demokratskim načelima, dopuštajući im pritom da nose epitet “demokratije”.
Na narednom primeru, koji predstavlja još jednu potvrdu veštine sa kojom su Đukanović i njegovi najbliži saradnici pretvorili crnogorsku političku scenu u sopstvenu retortu, u kojoj mogu da izvode eksperimente dokle god ne dobiju željeni rezultat, možemo videti kako gorepomenuta PCG, od formalno opozicione partije koja se buni i protestuje zbog kupovine svog odbornika, pokazuje svoje pravo lice – lice jedne od mnogobrojnih političkih filijala DPS, koja je nakon izlaska Socijaldemokratske partije (SDP) iz vladajuće koalicije početkom 2016. godine pružila neophodnu podršku DPS za ostanak na vlasti. Na izborima održanim u oktobru iste godine, birači su sasvim zasluženo poslali PCG na političku marginu, gde joj je uostalom i mesto, ali je njen osnivač i bivši lider Darko Pajović za pružanje slamke spasa DPS nagrađen mestom crnogorskog ambasadora u NR Kini, na kojem se i sada nalazi.
U aktuelnom periodu, Đukanovićev režim pokušava da lestvicu izigravanja demokratije postavi na još viši nivo, i to tako što posredstvom svoje ispostave opskurnog naziva Crnogorska, nastale iz nekadašnje Crnogorske demokratske unije (CDU) aktuelnog crnogorskog ambasadora pri Svetoj Stolici i bliskog Đukanovićevog saradnika Miodraga-Mića Vlahovića, podnosi inicijativu za smenu gradonačelnika Budve Marka-Bata Carevića, osvedočenog dobrotvora Srpske pravoslavne crkve (SPC), čiji je najveći “greh” u očima Crnogorske, a zapravo DPS, to što ne skriva svoju pripadnost srpskoj crkvi i narodu. Inače, interesantno je da se osnivač Crnogorske, nekada osvedočeni komunista Dragan Ivančević-Purko, opredelio da izađe iz politike i posveti se daleko unosnijem zanimanju – hotelijerstvu, budući da je vlasnik hotela “Adrija” u Budvi.
Na jesen nas očekuju redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Ostaje da se vidi koji su model Đukanović i njegova kamarila osmislili da obesmisle demokratske procedure i nakon predstojećih izbora nastave da jašu na grbači građana Crne Gore. Sudeći prema onome što smo do sada videli, izvesno je samo da im u tome neće manjkati bezočnosti.
(nacionalist.rs)
