Iako je nepobitno da se režim višedecenijskog diktatora Crne Gore Mila Đukanovića nalazi u ozbiljnim problemima nakon najnovijih analiza i projekcija relevantnih međunarodnih finansijskih institucija, koje ukazuju da će se Crna Gora suočiti sa dramatičnim padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) kao posledicom pandemije koronavirusa i njenim uticajem na turizam kao ključni sektor crnogorske ekonomije, saznanja krugova bliskih vlastima u Podgorici ukazuju da su predstavnici Đukanovićevog režima u aktuelnom periodu počeli da ispoljavaju znake otvorene nervoze, pa i agresije.
Naime, kako smo saznali, na nedavno održanom sastanku crnogorskog premijera Duška Markovića sa šefom Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori Aivom Oravom, na kojem je trebalo da bude reči o načinu raspodele sredstava iz finansijske pomoći EU namenjene ublažavanju posledica pandemije, Marković je izneo predlog da deo ovih sredstava, umesto jačanja kapaciteta crnogorskog zdravstvenog sistema kako bi se na što efikasniji način izborio sa pandemijom, bude preusmeren na izgradnju i opremanje klinika za mentalne bolesti i hematologiju, što u trenutnoj situaciji evidentno ne predstavlja prioritet.
Nakon što je Orav izrazio zaprepašćenje ovim Markovićevim predlogom, sa punim pravom ocenjujući da bi izgradnja pomenutih klinika u sadašnjem trenutku bila isključivo u funkciji predizborne kampanje vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) za parlamentarne izbore na jesen t.g, te da EU svakako ne bi opredelila sredstva u tu svrhu, Marković je, u nedostatku iole suvislih argumenata, počeo da viče na Orava i da ga na krajnje neprimeren način ubeđuje da crnogorske vlasti najbolje znaju za koje su im namene potrebna sredstva. Ipak, pošto su mu najbliži saradnici, takođe zapanjeni ovakvom reakcijom, sugerisali da bi trebalo da “spusti loptu” pred najvišim predstavnikom EU u Crnoj Gori, od čijih stavova i preporuka ne zavisi samo aktuelna finansijska pomoć, nego i perspektive crnogorskih evrointegracija, Marković je ublažio rečnik i napokon prihvatio da deo donacije EU bude opredeljen za izgradnju infektivne klinike, a da novac za klinike za mentalne bolesti i hematologiju bude prikupljen od lokalnih donatora.
Budući da bi potrebna sredstva za ovu namenu mogle da izdvoje samo kompanije “kontroverznih biznismena” bliskih Đukanovićevom režimu, nema sumnje da će i ovako realizovani projekti (naravno, pod uslovom da uopšte budu realizovani do izbora) biti iskorišćeni u svrhu kampanje.
Kako god bilo, Markovićev ispad pokazuje da je u aktuelnom periodu u samom vrhu crnogorskog režima prisutna ozbiljna razdražljivost, gotovo histerija zbog očekivanog i neumitnog pogoršanja socio-ekonomskih prilika, ali i potencijalne eksplozije socijalnog nezadovoljstva usled toga. Međutim, činjenica da u naletu nervnog rastrojstva ključni predstavnici crnogorskih vlasti ne biraju vokabular i mete napada, već su spremni da se okome i na svoje strateške spoljnopolitičke partnere ukoliko im ne ispune kaprice, verovatno najbolje svedoči o stepenu ludila koje je zahvatilo crnogorske vladajuće krugove. Ko zna, možda planovima za izgradnju klinike za mentalne bolesti zapravo proriču sopstvenu budućnost?
(nacionalist.rs)