Ili, kako je anonimna direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) postala ministarka i ambasadorka.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, održani januara 2007. godine, još jednom su koštali Demokratsku stranku (DS) mesta premijera, ali su, na ličnom planu, predstavljali prekretnicu u karijeri Milice Čubrilo Filipović (tada samo Čubrilo), do tada relativno anonimne direktorke TOS-a. I to, ironično, zahvaljujući moćnom zaštitniku upravo iz redova DS-a.
Naime, posle izbora 2007. godine, a gle čuda, baš u periodu kada je obnarodovana njena emotivna veza sa Božidarom Đelićem, budućim potpredsednikom koalicione vlade DS-a i Demokratske stranke Srbije (DSS), Milica Čubrilo postaje ministarka za dijasporu.
Period ministrovanja od jedva godinu dana, između ostalog, poslužio je Milici, očito emotivno nezasitoj, da finansijski osamostali Nikolu Filipovića, tadašnjeg dečka, a sadašnjeg supruga, i time ga osposobi za brak sa njenom nezajažljivom političko-diplomatskom ambicijom.
U tom periodu, Čubrilo (Filipović) je, kao ministarka, a prema pisanju časopisa „Mi magazin“, svom izabraniku Filipoviću, dodelila dva miliona dinara (tada oko 40 hiljada dolara), na konkursu za snimanje dokumentarnih filmova, iako se Nikola do tada nikada nije bavio tom delatnošću.
Nije poznato da li ju je novi izabranik koštao Đelićeve zaštite, ali se, po smeni sa mesta ministarke za dijasporu, vratila u anonimnost sve do 2010. godine, kada je postala ambasadorka Srbije u Tunisu.
I dalje je veoma nejasno kakve je tačno rezulate postigla na tom mestu, ali ostaje zabeleženo da je, i nakon što joj je tokom 2013. godine istekao mandat, odbila da se liši pratećih povlastica, pa je, između ostalog, nastavila da koristi automobil sa registarskim oznakama naše ambasade u Tunisu, čak i nakon što su joj „diplomatske tablice“ oduzete od strane tamošnjih vlasti.
Nakon toga, valjda u želji da se Srbiji osveti za svoje neispunjene ambicije, vratila se prvoj ljubavi, novinarstvu (ne Đeliću), gde i dalje, koristeći konekcije sa bezbednosno upitnim francuskim kolegama, u inostranim časopisima, poput „Le Figaro“ i „Le Courrier des Balkans“, objavljuje čitav niz tekstova sporne istinitosti, a krajnje negativnih po ugled naše zemlje u svetu.
Istovremeno, a krajnje licemerno, ne libi se kandidature za učešće u pojedinim turističkim projektima u Srbiji, koje sprovodi „Nemačka agencija za međunarodnu saradnju“ (GIZ), a finansira EU, što samo dodatno potvrđuje da je, oduvek, u svom odnosu ljubavi i mržnje prema Srbiji, motivisana isključivo ličnom dobiti, promašenim ambicijama i neostvarenim aspiracijama.
Sve u svemu, jasno je da njena sadašnja ostrašćenost u javnom prostoru nije utemeljena u iskrenim ubeđenjima, već je plod frustracije zbog izgubljenih privilegija, koje bi bez oklevanja opet prigrabila i promenila svoje današnje stavove, samo kada bi dobila ponudu za isplativo državno nameštenje.
(nacionalist.rs)
