Bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling ocenio je danas u svom komentaru za Dojče vele da Bosna i Hercegovina može menjati svoj Ustav, a da ne pita susedne zemlje Srbiju i Hrvatsku koje joj nisu prijateljski naklonjene.
Švarc-Šiling je rekao da političari u Bosni i Hercegovini i susednoj Hrvatskoj, članici Evropske unije, moraju shvatiti da narod odbacuje nacional-šovinističke politike, preneo je Klix.ba.
„Nacionalistička Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je na izborima 2018. godine pretrpjela veliki poraz. U tročlano Predsedništvo nije izabran njen vođa Dragan Čović, već umereni političar Željko Komšić“, napisao je Švarc-Šiling.
Naveo da je naredni šamar HDZ pretrpio u Hrvatskoj, kada je dosadašnja predsednica najmlađe članice Evropske unije Kolinda Grabar Kitarović, koja zastupa nacionalističko-populistički kurs, izgubila protiv socijaldemokrate Zorana Milanovića. „HDZ, kako u Hrvatskoj tako i u BiH, očito ne primećuje da je njihova šovinističko-reakcionarna politika u obe zemlje stvar prošlosti i da narod do takve politike više ne drži“, napisao je Švarc-Šiling.
Podsetio je da je Milanović, neposredno nakon izborne pobede, razgovarao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom koji podržava Bosnu i Hercegovinu i da su navodno pričali o reformi mirovnog sporazuma iz Dejtona, kojim je pre 25 godina zaustavljen rat u BiH.
On podseća da je deo ovog sporazuma Ustav BiH koji je tada nastao pod pritiskom američkog specijalnog izaslanika Ričarda Holbruka čime je de facto od Bosne i Hercegovine napravio državu kojom je nemoguće upravljati.
Holbruk je sam uvek naglašavao da svrha Dejtonskog sporazuma nije bila da lošu situaciju u BiH ostavi nepromijenjenom – već da je on napravljen tako da vremenom omogući korake koji podrazumevaju napredak i koji dugoročno Bosnu i Hercegovinu vode u EU, naveo je on.
Prema njegovim rečima, legitimnost Dejtonskog ustava se danas dovodi u pitanje iz tri razloga – nije nastao demokratskim putem, sadrži niz odrednica koje su protivne međunarodnom pravu – kao na primer da se za dužnost predsednika mogu kandidovati samo članovi tri konstitutivna naroda, dok su mnogobrojne manjine, isključene iz kandidature.
Treći razlog zbog kojeg se on dovodi u pitanje je disfunkcionalnost, rekao je Švarc-Šiling ističući da se promena Dejtona do sada pokazala kao „mission impossible“ – nemoguća misija.
Podseća i da spominjanje Dejtona 2 u Republici Srpskoj odmah izaziva odbijanje. Vođe bosanskih Srba plaše se promene Dejtonskog sporazuma jer njemu mogu zahvaliti priznavanje entiteta Republika Srpska, nastalog u ratu proterivanjem bosanskih katolika i muslimana.
Oni ni u kojem slučaju ne žele riskirati da se egzistencija ovog entiteta dovede u pitanje, ističe on.
Zapitao se da li Bosna i Hercegovina sme da menja svoj Ustav, a da ne pita svoje susede Srbiju i Hrvatsku, koji joj nisu baš prijateljski naklonjeni?
„Naravno da ona to sme. A put u tom pravcu konačno mora biti otvoren“, poručio je Švarc-Šiling.
Prema njegovim rečima, Bosni i Hercegovini treba pomoć i podrška međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije da dođe do reforme Ustava, odnosno Dejtonskog sporazuma.
A za to je potrebna dobro pripremljena međunarodna konferencija.
„Novoizabrani hrvatski predsednik Zoran Milanović smatra da je to nemoguće, jer bi se prema njegovom mišljenju za Dejton 2 morale okupiti i izjasniti sve strane potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma. Naravno da je to moguće! Za to je potrebna samo politička volja“, zaključio je Švarc-Šiling.
(FoNet)
