Svet – ma koliko se mi divimo novim pronalascima u medicini, u nauci – sve više, sve brže hrli prema svom kraju, ocenio je glumac Rade Šerbedžija.
„Kako je postalo to zlo da ta šačica ljudi vlada svetom? A čitav svet je jedan užas od proletara, proletarijata, siromašnih ljudi koji umiru po Africi, po Aziji. To su pitanja današnjeg čovečanstva. I tu je ta šarena laža kapitalizma“, rekao je Šerbedžija u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Šerbedžija kaže da se pribojava rušilačkih revolucija koje će kao „Mad Max“ nositi sve pred sobom.
Po njegovim rečima, nivo kulturne svesti je sve niži, pa današnje vreme postaje sve ispraznije, bez ideala.
„Nivo kulturne svesti bio je svakako viši. A znate zašto? Jer svijet, ma koliko se mi divimo novim pronalascima u medicini, u znanosti – sve više, sve brže, po meni, hrli prema svom kraju. To je moje mišljenje. I u tom smislu ovo što govorite to je točno. Dakle vremena postaju isprazna, jeftina“, kaže Šerbedžija. On dodaje da ideala nema zato što je teško doći do prave suštine u gomili tolikih problema.
„U gomili zagađenosti svijeta, niske svijesti kod ljudi -problem je kako da glumite, ili ne glumite. Kako uopće da pravite umjetnost, izabranu, vrhunsku koja može zainteresirati mase? Ne može, jer je masa u većini ostala na niskom stupnju razvoja. To je ipak u nekom smislu zasluga kapitalizma“, navodi Šerbedžija.
Govoreći o masovnim migracijama sa Balkana, Šerbedžija ističe da mali narodi nemaju perspektivu.
Ipak, za njega je tračak nade pobeda Zorana Milanovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj.
„A u Srbiji je, čini mi se, Orvel najaktualniji nego što se ikada moglo zamisliti“, smatra Šerbedžija.
Šerbedžija kaže da je sklonost ka pisanju bila njegova prva strast u mladosti.
„Ja sam želeo da studiram književnost i da se bavim pisanjem – kao novinar ili kao pisac. Nisam bio toliko ohol da sam mogao misliti kad sam imao 16, 17 godina da ću biti jednog dana pisac ili pesnik. To se ne planira, to se postaje“, rekao je on.
Kaže da je pisanje i čitanje knijga bila njegova najjača strast u mladosti.
„I onda je tako došlo da sam otišao slučajno na prijemni ispit za glumu, prošao sam i onda je krenula ta moja glumačka priča. Tako da sve to skupa nije usput. To je nešto što je sastavni deo mene. Pisanje i sklonost ka literaturi zapravo mi je užasno mnogo pomoglo u poslu“, rekao je Šerbedžija.
Šerbedžija navodi da je „od 1991. prestao da bude glumac na svom jeziku, u pozorištu“.
„Tu i tamo sam još odigrao neki film na našem jeziku, ali vrlo malo. Uglavnom sam na engleskom jeziku igrao u stranim fimovima. I u teatru, u Londonu sa Vanesom Redgrejv, i tako još nekim, u Rivers studiju u Londonu. I onda je meni manjkala ta interakcija sa publikom na mom jeziku, jer tu sam najjači“, kaže on.
On je ocenio da ima dosta angažovanih umetnika na Balkanu.
„Mogu reći da nisam nezadovoljan sa onim što se događa u prostoru recimo bivše Jugoslavije i na tim pozornicama. Ima dosta angažovanih umetnika. Baš mi je drago zbog toga“, rekao je on.
Šerbedžija kaže da nije jugonostalgičar i da je svestan da se ona morala raspasti.
„Ali, kad govorim o njoj mislim samo o jednom sistemu, u kome nije bilo sirotinje, ljudi nisu kopali po kantama za smeće. Bilo je slobode u nekom smislu da si zaštićen, da nije bilo toliko razbojništva, da si mogao da spavaš u parku preko noći. Bilo je neke zaštite ljudi. I bilo je neke pravde. Eto. A danas toga nema na ovim našim prostorima“, zaključio je Šerbedžija.
(Radio Slobodna Evropa)
