Dok Miraš Dedeić priziva građanski rat u Crnoj Gori, a narod pokušava da odagna strah pripisivanjem ove izjave Dedeićevom rastućem psihičkom rastrojstvu, u javnosti je premalo pažnje posvećeno vesti da je na zasedanju Vojnog komiteta NATO početkom januara ove godine, objavljena odluka o istorijski prvom angažovanju „Protiv-hibridnog tima“ Alijanse, raspoređivanjem na borbeni zadatak u Crnoj Gori.
Predsedavajući Stjuart Pič je obrazložio da se time „jača sposobnost zemlje (Crne Gore) i odvraćaju hibridni izazovi“, u susret izborima koji će u ovoj državi biti održani 2020. godine, prvim nakon njenog prijema u članstvo Alijanse. Iako tada nije precizirano protiv koga je NATO objavio „Prvi hibridni rat“ na svetu, a za poprište izabrao Crnu Goru, bez jasnih dokaza se sugeriše da se „hibridni rat“ vodi protiv „ruskih nastojanja“, što bi trebalo da bude „pametnom dosta“.
Alarmantno je to što po NATO standardima „hibridni rat“ obuhvata: „mešanje u izbore…zamućivanje linije između rata i mira…sejanje sumnje u ciljanoj populaciji“, a to je sve ono što režim Mila Đukanovića i NATO trenutno rade građanima Crne Gore, kroz poznatu NATO taktiku korišćenja izmišljenog neprijatelja kao povoda za agresivno otpočinjanje rata – u ovom slučaju „hibridnog“ u Crnoj Gori. Mnogo je otvorenih pitanja i zebnji za građane Crne Gore, a svako ko se usudi da ih javno iznese, rizikuje da se nađe na udaru „Protiv-hibridnog tima“ NATO, čime je režim Mila Đukanovića praktično suspendovao Ustav Crne Gore koji garantuje slobodu, misli, savesti i veroisposvesti. Režim Mila Đukanovića jedini u Evropi danas hapsi novinare na osnovu njihovih tekstova, zbog čega Đukanovićeva Crna Gora konkuriše za titulu „prve nedemokratske članice NATO“ upravo po zapadnim standardima.
Intenzivno razvijanje infrastrukture za vođenje „hibridnog rata“, NATO je započeo 2015. godine, tako što je nizom „strateških dokumenata“ na „mala vrata“ uveo ovaj koncept u sistem „kolektivne bezbednosti“ Alijanse, te je praktično moguće po bilo kom pitanju pokrenuti vojnu mašineriju koja neće tolerisati objave na društvenim mrežama i druga „hibridna izazivanja“. Zabluda je da će se ovaj i budući NATO „hibridni ratovi“ započinjati, voditi i završavati u virtuelnom sajber prostoru, bez pravog ljudskog stradanja i patnje. Naprotiv, „Protiv-hibridnom timu“ NATO koji trenutno dejstvuje u Crnoj Gori su po diskrecionoj potrebi na raspolaganju sva sredstva Alijanse, od resursa Združene obaveštajno-bezbednosne divizije (JISD) do oružano-borbenih formacija, uključujući biološko-hemijsko-radiološka dejstva. Otvarajući ovu „Pandorinu kutiju“ i igrajući se vatrom, režim Mila Đukanovića je preko zaigranih Srđana Darmanovića i Predraga Boškovića, svrstao svoje građane u istu kategoriju sa Avganistanom i Irakom.
Režim Mila Đukanovića je u paničnoj beskrupuloznosti da sebi obezbedi četvrtu deceniju vladavine, pretvorio crnogorsko društvo u poligon za prvi NATO eksperiment „hibridnog ratovanja“ sa neslućenim posledicama. Sa druge strane, NATO će preko „Protiv-hibridnog tima“ na građanima Crne Gore testirati znane i neznane resurse, kako bi opravdao linerano povećanje svog budžeta koji će do 2024. godine biti utrostručen do vrtoglavih 400 milijardi dolara. Spojem obostranih interesa, U Crnoj Gori je izgleda u toku neki novi zlokobni „Milo(srdni) anđeo 2.0“.
Od momenta kada je u Crnu Goru borbeno raspoređen NATO tim za „hibridno ratovanje“, niko više ne može znati šta je autentično ustavno i zakonito, a šta je posledica dejstva ovog tima. Na ovaj način je kontaminiran ceo javni prostor Crne Gore – mediji, obrazovne ustanove, nevladine organizacije, pravosuđe i državne institucije zaključno sa crnogorskom Državnom izbornom komisijom. Po želji Đukanovićevog režima, svaki stanovnik Crne Gore predstavlja potencijalnu metu širokog NATO arsenala, jer sve što građani budu mislili i radili, NATO može bez trunke dokaza definisati ga „hibridni izazov“ i reagovati po nahođenju.
Strateška dokumenta NATO proklamuju da se protiv „hibridnih pretnji“ ova Alijansa ne bori propagandom, nego činjenicama. Iz tog razloga, bilo bi dobro da za početak režim Mila Đukanovića i NATO komandanti polože račun narodu Crne Gore i iznesu činjenice o tome koja vojna formacija je raspoređena u Crnu Goru, koji su joj konkretni zadaci, gde joj je mesto u crnogorskom sistemu bezbednosti i civilnim institucijama, koji su joj dosadašnji rezultati i šta planira u budućnosti. Da li će NATO delegirati nekog novog zloglasnog DŽejmija Šeja, portparola koji će svakog dana informisati javnost o efektima dejstva „Protiv-hibridnog tima“ ili će građani Crne Gore ostati uskraćeni za ovo elementarno pravo i toliko zagovaranu „transparentnost“?
Na kraju, šta će biti mera uspeha i pobeda „Protiv-hibridnog tima“ NATO u Crnoj Gori – samo ukoliko se na narednim izborima putem NATO vojne uprave reinstalira višedecenijski poslušnički režim Mila Đukanovića.
Kao što su se mobilisali režim Mila Đukanovića i NATO, danas je u Crnoj Gori više nego ikada potrebno sveopšte narodno mobilisanje i aktivizam, kako bi se kroz oslobađanje od strahovlade, institucije i pojedinci pozvali na odgovornost, reformisali i doneli neophodne promene da bi se Crna Gora konačno oslobodila Đukanovićevog tereta koji postaje sve teži kako režim ulazi poslednje mesece i dane svoje vlasti.
(Nacionalist)
