Krenuli smo iz ličnog, iz slušanja Lepe Brene, ali i toga na šta nas sve ona podseća i na kakva razmišljanja nas podstiče. Ona nije obična pevačica nego mnogo više od toga.
Lepa Brena je najveći simbol šou-biznisa Jugoslavije kroz koji se prelamaju neuralgične tačke istorije poslednjih 40 godina ovog prostora.
Ona je istovremeno ikona jugoslovenstva ali i „biznis master majnd“ – kaže rediteljka Olga Dimitrijević za Danas povodom premijere predstave „Lepa Brena project“ 18. decembra u Bitef teatru.
Prema njenim rečima, pripreme za ovaj komad, koji potpisuje zajedno sa rediteljem Vladimirom Aleksićem, podrazumevale su ekstenzivna istraživanja, ali i susret sa samom Lepom Brenom, koja je veoma pozitivno reagovala na koncept.
On se sastoji od pet različitih narativa ili pet verzija Lepe Brene koje na sceni tumači pet glumica.
To su „Brena graditeljstva“ koju igra Jovana Gavrilović prema tekstu Vedrane Klepice, Brenu biznismenku tumači Jasna Đuričić po tekstu Maje Pelević, Brena pesma je Jelena Ilić po tekstu Olge Dimitrijević, Brena Jugoslovenka Tamara Krcunović, po tekstu Tanje Šljivar, a Brena seksualnosti Ivan Marković prema tekstu Slobodana Obradovića.
Predstava uključuje i publiku koja će sa glumcima učestvovati u kreiranju koreografija na sceni i kolektivnom pevanju Breninih pesama.
Upitana zašto Brenu seksualnosti igra muškarac Olga Dimitrijević kaže da je Brena simbol slobodnog izražavanja seksualnosti, osvajanja ličnog prostora slobode, a da teorijsko polazište za ovakvu postavku leži u samoj ideji o performativnosti roda. Verzija „Brena graditeljstva“, prema Olginim rečima, inspirisana je mnoštvom objekata koji nose ime Lepa Brena.
– Toliko zgrada po bivšoj Jugoslaviji je dobilo ime po njoj – od Šibenika, Tuzle, Foče i Zenice, preko Podgorice, Bijelog Polja, Novog Pazara i Užica, pa čak do kafana u Temišvaru i jednog kioska u LJubljani. Ovaj aspekt nam je bio bitan budući da kroz njega govorimo o stanovništvu i posledicama koje je ono trpelo nakon raspada zajedničke zemlje – objašnjava Dimitrijević. Ona kaže da predstava najviše govori o našoj istoriji, ali da otvara i nova polja.
– Predstava se najviše bavi našom istorijom u poslednjih 40 godina koliko otprilike traje i Brenina karijera, ali istovremeno ona se ne zaustavlja samo na nivou društvene analize, već želi da ponudi mogućnost otvaranja prostora u nova čitanja i zamišljanja budućnosti.
Upitana o tome kako su tekle pripreme za predstavu i da li je nju samu nešto u tom procesu iznenadilo Dimitrijević odgovara potvrdno i kaže da je to nastup Lepe Brene i Neše Leptira na proslavi Dana mladosti 1986. godine.
– Pripreme su podrazumevale čitanje intervjua, teorijskih analiza fenomena, različitih novinskih tekstova, gledanje video-spotova i dokumentarnih emisija, ali mene je najviše iznenadilo kad sam prvi put videla snimak Dana mladosti iz 1986, koji je održan veoma brzo posle černobiljske katastrofe. Nastup Lepe Brene i Neše Leptira pred prepunim stadionom je bio uzbudljiv na više nivoa. Počev od pesme koja govori o mladima i o opasnostima nuklearki, što po pitanju prezentacije celog sleta i koreografije, brze reakcije na nuklearnu katastrofu u Černobilju, te postavljanju pitanja o tome kakav svet ostaje nama i generacijama koje dolaze – ispričala je Dimitrijević. Ona takođe ističe da nijedan od navedenih aspekata fenomena Brene ne bi postojao da nije bilo pesme koja je kako ističe „veoma jaka i određujuća“.
– Lepa Brena je najveća zvezda Jugoslavije, a njena karijera, koja je počela u turbulentnim osamdesetim godinama, kao da prati sve socijalističke i postsocijalističke kulturne, političke i ekonomske transformacije koje su se desile sa Jugoslavijom… U figuru Lepe Brene upisane su teme tržišno-kapitalističkog funkcionisanja u socijalističkoj ekonomiji osamdesetih, potom rata, tranzicije na kapitalizam i gomilanje bogatstva, i na koncu nostalgije za starom zemljom. Istovremeno, figura Brene neminovno spaja društveno-politički kontekst sa našim ličnim istorijama, afektima, i življenim iskustvom.
Lepa Brena je dakle za nas, ali verujemo i za mnoge druge – simbol i stare zemlje, i našeg odrastanja, i otkrivanja seksualnosti. Zato i ovaj projekat nije zamišljen kao biografska predstava, već sasvim drugačije – poručuje autorski tim predstave „Lepa Brena project“.
Za njenu dramaturgiju pobrinuo se Dimitrije Kokanov, za koreografiju Igor Koruga, scenografiju Nikola Knežević, kostimografiju Senka Kljakić i Milica Kolarić, a kompozitor je Draško Adžić.
Osećaj zajedničkog iskustva
Teoretičari su odavno primetili koliko jugoslovenska popularna muzika i dalje često prenosi osećaj zajedničkog iskustva širom jugoslovenskog prostora, i kao takva stoji u kontrastu sa etno-nacionalističkim stratifikacijama kulturnih polja u svim pojedinačnim državama. Pored toga, kako je tačno artikulisala Ana Hofman, javna pojavljivanja Lepe Brene mogu se posmatrati kao „strategije navigacije kroz presek diskursa jugoslovenske prošlosti, konflikta, pomirenja, evropeizacije; kao presek debata o nacionalizmu, balkanizmu, multikulturalizmu, i percepcije svega toga od strane pevačicine publike i šire javnosti“.
(Danas)
