Švedska akademija brani svoju odluku o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu, dodajući da je Handke davao prokovativne izjave, ali da nije podržavao krvoproliće, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).
Priznanje Handkeu izazvalo je mnoštvo kritika, uključujući preživele i rodbinu stradalih u masakru u Srebrenici 1995. Oni pozivaju Švedsku akademiju da povuče odluku o nagradi.
Handke je 1996. godine, godinu dana po završetku ratova u BiH i Hrvatskoj, napisao pamflet “Pravda za Srbiju” koji je izazvao polemiku. Austrijski pisac je, takođe, 1999. žestoko kritikovao NATO zbog bombardovanja Srbije, a 2006. godine je prisustvovao sahrani Slobodana Miloševića.
Čelnik Švedske akademije Mats Malm je u tekstu u švedskom listu Dagens niheter, naveo da je Handke davao “provokativne, neprimerene i nejasne komentare o političkim pitanjima”. Međutim, Malm je rekao da Handke nije glorifikovao krvoproliće i da je jasno osudio masakr u Srebrenici.
“Akademija nije pronašla ništa u njegovom pisanju što bi predstavljalo napad na civilno društvo ili poštovanje jednakosti svih ljudi”, napisao je Malm.
Švedska akademija je citirala tekst nemačkog lista Zidojče cajtung 2006. godine u kojem je Handke istakao da je masakr u Srebrenici najgori zločin protiv čovečnosti u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Peter Handke (1942) nagrađen je za “uticajni rad koji je u okviru lingvističke kreativnosti istraživao periferiju i jedinstvenost ljudskog iskustva”, napisala je švedska Akademija u obrazloženju dodele nagrade.
Handke je esejista, scenarista, prevodilac, a na srpskom ima objavljena dela “Veliki pad”, “Popodne pisca” i “Juče na putu”.
(N1)
