Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost pisac Peter Handke je u kratkoj izjavi za Radio Beograd 2 rekao da je iznenađen velikom nagradom koju je dobio.
„Veoma sam iznenađen i veoma umoran, duže ćemo pričati sutra. Želim da pozdravim sve ljude u Beogradu i Srbiji, osećam vašu radost zbog velikog priznanja koje sam dobio, hvala vam na tome i u moje ime večeras popićemo (na srpskom je izgovorio) rakiju i belo vino“, poručio je austrijski pisac u kratkoj izjavi novinarki Radio Beograda 2 Mileni Božović Manić.
– Drago mi je što su Srbi srećni zbog mene! Da se ne raduju samo zbog Đokovića – rekao je Handke za „Večernje novosti“.
“Osećam se i srećno i oduševljeno, ali i iscrpljeno, kao posle teške i dugotrajne bitke, u kojoj je pobedila književnost”, rekao je u kratkoj SMS poruci Peter Handke, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, svom prijatelju i prevodiocu na srpski jezik Žarku Radakoviću.
Ko je Handke?
Pored romana i drama – a stvorio je više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, Peter Handke se oprobao i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser. U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima – “Kaspar”, “Psovanje publike”, “Putovanje u sonornu zemlju”… Roman “Golmanov strah od penala”, koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja – “Nebo nad Berlinom”.
Rođen je u Grifenu, u Koruškoj, 6. decembar 1942, u kući dede po majci, koji je bio Slovenac. Otac mu je bio nemački vojnik Erih Šneman, a majka Marija (kada je bio mladić izvršila je samoubistvo, o čemu je pisao u delu “Užas praznine”) pre piščevog rođenja se udala za Adolfa Bruna Handkea, berlinskog vozača tramvaja. Svoje pravo poreklo saznao je tek kada mu je bilo 18 godina.
Handke je odrastao u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Prvi roman “Stršljeni” objavio je u leto 1965, pa napustio fakultet da bi se potpuno posvetio pisanju.
Pažnju na sebe skrenuo je 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu “Grupu 47” za “opisnu impotenciju”. Već krajem šezdesetih postaje značajan autor avangardnog nemačkog pozorišta, kada ga otkrivaju i naši pozorišni stvaraoci (uprkos činjenici koju i sam ponekad ističe, da ga Srbi vole, ali ne čitaju). Neposredno posle praizvedbe u Frankfurtu u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, “Psovanje publike” (koje je i danas na repertoaru KPGT) postavio je Pit Teslić.
Sedamdesetih i osamdesetih mu vidljivost na svetskoj literarnoj sceni donose i romani “Levoruka žena”, “Kratka pisma za duga rastajanja” i mnogi drugi. Pored Graca i Berlina, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Od 1990. živi u francuskom gradiću Šavilu, 12 kilometara jugozapadno od Pariza.
Bez obzira na to što je odavno napustio rodnu Austriju, tamošnji Književni arhiv i Narodna biblioteka su za 500.000 evra otkupili rukopise i materijale nastale tokom poslednjih 20 godina njegovog stvaralaštva. Početkom 2008. pisac je stavio na raspolaganje 66 svezaka svojih dnevnika (1966-1990) Književnom institutu u Marbahu.
Handke se dva puta ženio – prvo sa Libgart Švarc, a potom i glumicom Sofi Semin. Ima dve kćerke Aminu i Lokadi. Pasionirani je sakupljač pečuraka.
“U Srbiji i RS postoji čistota koja traje 2.000 godina”
Govorio je da svoju “zabranjenu” ljubav prema Srbiji nije platio, da nije trpeo ništa:
– U najboljem slučaju sam se čudio. Moć nije nešto dobro i ugrožen je onaj koji je ima. Utoliko se ja nisam napatio.
Zagovornik je ideje da još samo u Srbiji i Republici Srpskoj istinska Evropa živi i dalje, jer kako je isticao – Tu postoji tradicija od Platona, Sokrata, Sofokla, Homera, i ta tradicija se voli. Ne samo u Srbiji nego i u Republici Srpskoj postoji neka čistota koja ima trajanje od dve hiljade godina. Takva čistota ne postoji u Francuskoj ili Nemačkoj. Ima je, doduše, ali ona ne živi, ne diše.
Komentarišući NATO agresiju, rekao je da ne oseća ljutnju, ali da i dalje ne može da poveruje da se to desilo.
– To kao da nije naša planeta… Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi — oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji, kazao je poznati pisac i naglasio da zbog svega toga oseća „neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti“.
Rešenje problema sa Kosovom još davno je “prepustio paklu”.
– Današnji demoni čak i ne znaju da su to. Svi su kao humani, predstavljaju se kao dobročinitelji, ali su u stvari istinski đavoli današnjice. Želeo bih još jedanput da odem u Orahovac i Veliku Hoču, da ostanem tamo mesec ili dva, da tamo živim, berem pečurke, kuvam, peglam, ako ima struje.
Njegove izjave, kojeg su neki kritičari nazivali najvećim živim piscem na nemačkom jeziku, imale su veliki odjek. I upravo, kada se protivio nezavisnosti Kosova, tvrdio je da se “država ne može graditi na mržnji”.
– Mržnja prema Srbima je jedino što vodi Albance, među njima čak tek prohodala deca mrze Srbe i kamenuju autobuse, govorio je Handke.
Nobelova nagrada Handkeu podigla prašinu
Vest da je austrijski pisac, Peter Handke, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrada za književnost izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama i u medijima, a posebno je razbesnela Albance, koji za njega kažu da je „poznat po stavovima protiv NATO bombardovanja, koje je donelo slobodu Kosovu”.
Prištinska Gazeta Ekspres je prenela da je Handke poznat po svojim vezama sa Srbima i oštro se, kako kažu, protivio NATO bombardovanju 1999. godine koje je donelo „slobodu Kosovu”.
Podsećaju i da je Handke pre nekoliko godina boravio na Kosovu kada je, kako navode, Srbima iz Velike Hoče donirao 50.000 evra za izgradnju bazena.
Na društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru, objavljeno po više stotina komentara u kojima kulturni poslenici iz celog sveta čestitaju Handkeu na ovom priznanju.
Ima i onih, međutim, koji pišu da je Handkeovo ime vezano za njegovo javno zalaganje u ime odbrane Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije.
Podsećaju i da je Handke govorio na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na sahrani u Požarevcu, prenosi Tanjug.
Neki se sećaju da je Handke proglašen za počasnog građanina Beograda 2015., kao i da je 2012. postao inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Albanka Vljora Čitaku je i na Tviteru i na Fejsbuku objavila istu poruku, ocenivši da je nešto „ozbiljno pošlo po zlu”.
Ambasadorka Kosova u UN napisala je jedan od Handkeovih citata: „Ponekad bih voleo da sam srpski pravoslavni sveštenik koji se bori za Kosovo”, a zatim dodala:
„U svetu punom brilijantnih pisaca, Nobelov komitet je odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja. Nešto je ozbiljno pošlo po zlu!”
Kosovski novinar Adriatik Keljmendi je na svom fejsbuk profilu napisao da je dodela Nobelove nagrade Hankeu „sramota”.
„Ovo je sramota. To je isto kao kad bi pisac koji je proslavio Hitlera (Adolfa) dobio Nobelovu nagradu za književnost”, napisao je Keljmendi.
Beogradski pisac, Dragan Velikić, smatra da je Nobelova nagrada za književnost „došla u prave ruke”.
„To je pravda za Handkea”, napisao je Velikić i dodao:
„Kad pogledamo niz pisaca koji ne mogu da se porede sa njim kao pisci, a koji su dobili Nobelovu nagradu, mislim da je on apsolutno zaslužio, tu nema spora. Meni je drago da je dobila i Olga Tokarčuk koja je zaista sjajan pisac, tako da je ove godine izbor svim poznavaocima književnosti to će biti zadovoljavajuće”.
Velikić je komentarisao i političke reakcije povodom dodele Nobela Handkeu i istakao da će ih „svakako biti”, te dodao da misli da će to ovom austrijskom piscu da prija, jer, kako kaže, „takav je čovek”.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Gent Cakaj je, pak, oštro reagovao na odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu.
On je na svom fejsbuk profilu izlio svoju ljutnju ocenivši da je Handke, poznat po svojoj otvorenoj podršci Slobodana Miloševića, te dodao da je kao ljubitelj knjige razočaran odukom da „Nobela ove godine dobije čovek koji negira genocid”.
„Kao čovek strastven za večnu lepotu i moć književnosti da bi obogatio ljudsko iskustvo i kao žrtva etničkog čišćenja i genocida, uznemiren sam odlukom da Nobelovu nagradu za književnost dodeljena čoveku koji negira genocid. Kakav besmislen i sramotan čin”, napisao je Čakaj na Tviteru.
Novinarka Una Hajdari je napisala da oni koji podržavaju dodelu Nobelove nagrade Handkeu, a da pritom ne spominju činjenicu da je govorio na Miloševićevoj sahrani, da je svedočio u procesu protiv Miloševića u Hagu – uvreda je za novinarstvo.
(Politika, Novosti)
