Na izborima za Evropski parlament Evropska narodna stranka (EPP) osvojila je najveći broj mandata — 179, ali da bi bila deo vladajuće većine, mora da uđe u koaliciju sa nekom drugom koalicijom koja je osvojila dovoljan broj mesta.
Da li će u koaliciju ući sa drugoplasiranom grupom socijalisti i demokrate — ne zna se, budući da je njen lider Udo Bulman rekao da je konzervativna EPP izgubila političku moć na jučerašnjim izborima, da ne može da traži kao svoje pravo da bude u većini koja će odlučivati o tome ko će biti novi predsednik Komisije.
Bulman je najavio stvaranje novih koalicija u Evropskom parlamemtu, koje će se zalagati za reforme i poboljšanje uslova života i rada za „većinu, a ne samo neke“ u Evropi.
„Radićemo na formiranju progresivne socijalne alijanse, koja bi podržala kandidata socijaldemokrata Fransa Timermansa za predsednika Evropske komisije“, rekao je Bulman.
Novu koaliciju je najavio i lider italijanske Severne lige Mateo Salvini, koji je kazao da je u kontaktu sa Marin le Pen i Najdželom Faražom i da će pokušati da oformi koaliciju sa njima, a ukoliko uspe u tome, ta ultradesničarska koalicija imala bi 150 poslanika.
Inače, osim EPP i socijalista i demokrata, u EP su ušle Evropska ujedinjena levica/Zelena nordijska levica (GUE, sa 38 mesta), Evropski zeleni/Evropski slobodni savez (70), Savez evropskih liberala i demokrata (ALDE, 107), Evropa naroda i sloboda (ENF, 58), Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD, 56) i Evropski konzervativci i reformisti (ECR, 58).
Nakon poraza u Francuskoj, u Jelisejskoj palati su rekli da Makron neće menjati svoju politiku, a veliko iznenađenje na izborima, osim velikog broja glasova koje su dobili Zeleni, jeste i to što su se među poslanicima našla i trojica katalonskih separatista — bivši lider Karles Pudždemon, njegov zamenik Oriol Žunkeras i bivši ministar katalonske vlade Toni Komin, od kojih je jedan u zatvoru, a druga dvojica u bekstvu.
Raspodela mandata pokazuje da je najviše poslaničkih mesta izgubila EPP (42), dok su najviše dobili liberali (40), a prvi rezultati su pokazali da su dve najveće stranke zadržale svoje pozicije, ali uz značajan gubitak mandata u odnosu na pređašnji saziv Parlamenta, prenosi Tanjug.
Naziru se konačni rezultati
Dve najveće grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija i Socijaldemokrate, iako su izgubile određen broj mandata, i dalje ostaju najbrojnije u EP. Ove dve grupacije su spale sa 221 i 191 iz 2014. godine na 179 i 150.
Predviđeni rast desničarskih stranaka širom Unije u velikoj meri se i ostvario. U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo je oko 24 odsto glasova, čime je potuklo stranku predsednika države Emanuela Makrona, koja bi mogla da osvoji 22 odsto glasova.
Evroskeptična Bregzit stranka Najdžela Faraža je pred velikom pobedom u Velikoj Britaniji, sa osvojenih 30 odsto glasova, što je 20 odsto više od Konzervativaca.
U Mađarskoj, stranka Viktora Orbana obezbedila je sigurnu pobedu, sa podrškom od 52 odsto.
Nemačka vladajuća koalicija pretrpela je značajne gubitke, jer su Demohrišćani (CDU/SCU) i Socijaldemokrate (SPD) osvojili 28,7 i 15,6 odsto glasova. Zeleni su skočili na drugo mesto sa 21 odsto glasova, što je dvostruko bolji rezultat nego na prethodnim izborima. Desničarska Alternativa za Nemačku zauzela je četvrto mesto, sa 11 odsto, što je 4 odsto više nego 2014. godine.
Austrijski desničari su izgleda ostali neogrebani posle političkih skandala koji su doveli do sloma vladajuće koalicije. Stranka desnog centra kancelara Sebastijana Kurca zabeležila je najbolji rezultat u svojoj istoriji, osvojivši 34,9 odsto glasova.
Austrijske Socijaldemokrate su na drugom mestu sa 23,4 odsto, dok je Slobodarska partija Hajnc-Kristijana Štrahea na trećem mestu sa 17,2 odsto.
U Poljskoj, vladajuća stranka Prava i pravde je na prvom mestu sa 43,1 odsto glasova.
Sigurnu pobedu osigurala je i Socijalistička partija španskog premijera Pedra Sančeza sa 32 odsto glasova. Konzervativna Narodna stranka je na drugom mestu sa 20 odsto, dok je nedavno formirana desničarska stranka Voks dobila prva tri predstavnika u Parlamentu EU, sa podrškom od 6,2 odsto.
Kada je o Italiji reč, Liga zamenika premijera Matea Salvinija pobedila je na izborima sa 33,6 odsto glasova. Stranka Pet zvezdica drugog zamenika premijera Luiđija di Maja osvojila je 16,6 odsto, a ispred nje se našla stranka levog centra Demokratska partija, koja je osvojila 23,5 odsto glasova.
Ovaj rezultat je velika pobeda Lige, koja je 2014. godine osvojila samo 6,2 odsto, dok je na nacionalnim izborima prošle godine osvojila 17 odsto.
Kada je reč o Grčkoj, socijalisti su izgubili svoje pozicije jer je vladajuća Siriza dobila podršku 24 odsto glasača, dok je vodeća opoziciona stranka, desničarska Nova demokratija, osvojila 33 odsto. Ovo je poraz vladajuće stranke, pa je premijer Aleksis Cipras najavio da će od predsednika države tražiti da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Prema poslednjim podacima, glasalo je 50,5 odsto birača, što je najveća izlaznost u poslednje dve decenije.
Ovogodišnji evropski izbori sa takvom izlaznošću na teritoriji cele EU sa Velikom Britanijom pokazali su promenu trenda konstantnog pada izlaznosti birača u EU.
„Radi se o skoku od osam odsto u odnosu na izlaznost iz 2014. godine. U pitanju je najveća izlaznost u poslednjih 20 godina i ona predstavlja prvi značajni skok u izlaznosti od prvih evropskih izbora održanih 1979. godine“, izjavio je portparol Evropskog parlamenta Žaume Duk.
Veća izlaznost pokazuje da su građani Evrope „shvatili da je EU deo njihove svakodnevice i njihova budućnost“, ocenjuju u Briselu.
AP navodi da je na izborima izmenjen politički pejzaž i da ultradesničari, liberalne demokrate i ekolozi postaju snage na koje će ubuduće morati da se računa.
SDSS dobio blizu 30.000 glasova, mandat ipak izmakao
Nastavićemo to što smo započeli da bismo širili prostor slobode i kod svakog našeg aktuealnog i potencijalnog birača stvorili potpuni osjećaj sigurnosti, izjavio je danas lider Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac.
On je dodao da njegova stranka istovremeno želi da širi svoja savezništva sa biračima svih nacionalnosti i sa strankama koje su joj bliske.
SDSS nije uspjela da osvoji mandat u Evropskom parlamentu, ali je u stranci nepodijeljeno mišljenje da je ostvaren odličan rezultat, prenosi portal Novosti i dodaje da je više od 28.000 glasova politički kapital na koji u budućnosti treba računati, pogotovo ako se zna da je rezultat mogao biti i bolji da je u Srbiji bilo više biračkih mjesta.
“Mislim da možemo biti zadovoljni ukupnim učinkom na ovim evropskim izborima. Nismo dobacili do onoga što nam je bio krajnji cilj, ali isto tako, nismo ni podbacili. Postigli smo ono što gotovo nitko nije očekivao do razvoja naše kampanje i ono što je najvažnije, pokazali smo da smo stranka koja je do sada potcjenjivana, a ovaj rezultat pokazuje da su iza nas ostale brojne liste koje su procjenjivane kao mnogo uspješnije od SDSS”, kazao je Pupovac.
Ono što je najvažnije, prema njegovoj ocjeni, je što se ovim rezultatom SDSS samostalno pozicionirao kao treća politička lijevo-liberalna opcija u Hrvatskoj.
“Rezultat je mogao biti bolji da nije bilo opstrukcija na biračkim mjestima u inostranstvu, odnosno da nije bilo očigledne diskriminacije i neuvažavanja naših argumenata u Državnom izbornom povjerenstvu, kada smo uočili tu diskriminaciju prije izbora”, naveo je Pupovac.
Kandidat SDSS za poslanika u Evropskom parlamentu, profesor na Fakultetu političkih nauka Dejan Jović naglasio je da su kampanja i njen rezultat pokazali da ta stranka i njeni zastupnici imaju legitimitet u hrvatskoj politici.
Jović smatra da je kampanja koja je vođena imala pozitivan efekt, posebno kada se uzme u obzir njen emancipatorski karakter.
On je ocijenio da je ta kampanja pokazala sasvim novi tip političke pozicije i ambicije srpske zajednice u Hrvatskoj.
Jović je istakao da je skoro 30.000 glasova respektabilan rezultat, posebno kada se uporedi s drugim parlamentarnim strankama, kao što su HNS i HSLS, uključujući nove političke grupacije poput Starta i Nova ljevice.
“Mislim da je najvažniji dugoročni efekti tog rezultata u tome što sada niko ne može da osporava legitimitet srpskih poslanika u Saboru, jer je očigledno da i bez posebne manjinske kvote i izborne jedinice SDSS može da dobije 30.000 glasova, što je više nego što je Milorad Pupovac dobio na prošlim evropskim izborima i više nego što srpski zastupnici dobiju na parlamentarnim izborima”, rekao je Jović.
(Agencije)
