PIŠE: Slobodan Antonić
U borbi protiv „srpskog nacionalizma“ i „malignog ruskog uticaja“ u Srbiju i Republiku Srpsku upumpavaju se milioni evra – a glavni talas tek dolazi.
Naime, propagandna borba „protiv Rusa“ u Evropi biće u narednom periodu potpomognuta s pola milijarde dolara, a komandant evropskog dela NATO-a već je ocenio da je „Balkan glavna meta ruskog malignog uticaja“. To znači da će se još mnogo novca sliti u ovdašnje atlantističke NVO i u autokolonijalne medije.
Čovek se pita kako će tek onda izgledati naša medijska scena, ako već sada gledamo američku televiziju, čitamo nemačke novine, prisustvujemo bujanju građanističkih i autošovinističkih portala – dok se kritička demokratska i patriotska misao neguje tek na malobrojnim nezavisnim sajtovima koji sve teže sastavljaju kraj s krajem.
Već sam pisao o tome kako NDNV – NVO firma Dinka Gruhonjića, dobija od fondacija iz SAD 10.000 dolaramesečno za propagiranje vojvođanskog separatizma. Nedavno je i jedan tabloidni i provladini portal objavio listu zapadnih donacija za NDNV, čiji zbir iznosi preko pola miliona evra. Stoga je Gruhonjić, pored portala Autonomija.info, mogao da otvori i sajt Voice.
Ali, novac koji dobija Gruhonjić ne može da se poredi s novcem za neke druge „antinacionalističke“ NVO.
Za 8. mart više feminističkih organizacija okačilo je kecelje na par beogradskih „muških“ spomenika – među njima i na spomenik patrijarhu Pavlu. Jedna od tih organizacija bila je i „Rekonstrukcija Ženski fond“ – NVO za koju je verovatno malo ko od čitalaca čuo.
No, treba znati da je samo ta jedna feministička NVO dobila, u 2018. godini, oko 300.000 evra donacija za svoj rad (kako stoji na samom sajtu ove NVO). A za period 2011-2018. čak dva miliona evra!
Verujem da će i ovo skrnavljenje spomenika dobrom patrijarhu Pavlu – kog jedna feministkinja s Filološkog fakulteta čak zove „fašističkim patrijarhom“ – zasigurno biti dobro naplaćeno.
Svetlana Lukić iz „Peščanika“ kaže da „svi mi, i ‘Peščanik’, KRIK, CINS, živimo isključivo od poreskih obveznika – norveških, holandskih…“ – trebalo bi dodati i američkih, britanskih, nemačkih…
Zato, valjda, na sajtu KRIK-a, koji sebe vidi kao „mrežu za istraživanje kriminala i korupcije“, nećete naći istraživanje vezano za Dinkića, Aleksandra Vlahovića, Zoranu Mihajlović, Čedomira Jovanovića, Ružicu Đinđić i ostale „bele medvede“ koji su, očigledno, pod zaštitom atlantističkih centara moći.
S druge pak strane, otvaraju se novi portali, prvenstveno namenjeni omladini, s izrazitim građanističkim usmerenjem: Talas, Vice.rs, Editor, Vugl itd.
Evo nekih karakterističnih naslova s ovih portala: „Kosovo je glavni regrutni centar nacionalizma u Srbiji – razgovor s B. Jakšićem“, „Zašto veličamo autokratu Putina – o stanju ljudskih prava u Rusiji“, „Nije srpski ćutati – reakcije na presudu Karadžiću“ („opozicija treba da bude ujedinjenja u priznavanju presude Karadžiću“), „Na protestu u Beogradu demonstrantima će se obratiti osvedočeni homofob i antivakser“ (misli se na dr Vladimira Dimitrijevića), „Moramo da pričamo o novoj pesmi Beogradskog sindikata `Dogodine u Prizrenu`“ („direktno hrani mitomaniju“, „memorandum SANU za 2018“, „ne pominju se ratni zločini i etničko čišćenje prema Albancima od 1912. do danas“), „Homomofobija nije stav, homofobija je zločin“, „Vesna Pešić je kraljica, a vi kako hoćete“, „Shvatite, ne žele svi decu“, „Škola nas uči da budemo siromašni“ („U školi nikada nećemo učiti o novcu i njegovom značaju. Od malena nam se podmeću ideje kako pare nose zlo“), itd.
Najlepše je što većina od ovih portala kroz „opuštenost“ i „urbane teme“ nastoji da privuče publiku, člancima kao što su: „Pušenje trave pre seksa može da dovede do boljeg orgazma žena, pokazuje studija“, „Prvi put kada sam drogirana imala seks, mislila sam da sam se zaljubila“ („Kada imaš seks na MDMA osećaj je kao da se nikada neće završiti“), „Istorijat scene svršavanja u porniću“, „Zašto sam ponosna što sam `promiskuitetna` drolja“ („Život je kao kurac. Moraš da ga zgrabiš s obe ruke“), „Momci i devojke o idealnom pušenju“ („Kada mi je dečko prvi put svršio u usta nisam znala oko čega drama: `gutati ili pljuvati?`. Uvek gutam ako do te situacije dođe“), „Moje prvo gutanje: užasi i lepote oralnog seksa“, itd.
Iza pojedinih od navedenih portala takođe stoje štedro finansirane NVO. Sajt Talas, recimo, pokrenula je, u martu 2018, NVO Libek, koja je, sudeći po kopijama izveštaja objavljenih na pomenutom provladinom tabloidnom portalu, u tri godine pre toga takođe prihodovala oko 300.000 evra donacija.
U isto vreme, u Srbiji se gase ili jedva preživljavaju „patriotski“ i „anti-NATO“ sajtovi.
Prestali su s radom, recimo, Vaseljenska, Srbel, Srpska Akcija, CARSA, itd, a od sajtova koji su imali finansijske veze s Rusima (mada ne i sa zvaničnom Moskvom), FSK.rs i Katehon.
O gašenju FSK.rs ponešto znam jer sam za taj portal dve godine pisao. On je radio sedam godina i do 2017. postao je jedan od najčitanijih i najprenošenijih izvora vesti i komentara. Međutim, 27. novembra 2017, urednica Anja Filimonova (Anя Filimonova) obavestila je saradnike da „od 1. decembra, iznenadno, bez ikakvog upozorenja i obrazloženja, rad srpskog Fonda strateške kulture je prekinut“.
Zašto, to je ostalo nejasno, kako je proizlazilo iz ovog pisma i docnijeg saopštenja, i samoj urednici. Portali koji su o tome izvestili povezali su gašenje FSK.rs s „naporima SAD da potisne svaki uticaj Rusije u Srbiji“.
Filimonova je ipak uspela da spase bogatu arhivu FSK.rs – pošto je stranica prestala s radom – tako što ju je prebacila na svoj, novopokrenuti sajt Srpski stav. On nastavlja tradicije FSK.rs ali sa, ipak, nižom logistikom i intezitetom postavljanja novih tekstova.
Od onih malobrojnih, nezavisnih, suverenističkih informativnih portala kojima je danas glava jedva iznad vode, poput Srbin.info ili Srbijadanas.net, svojstven je slučaj Stanja stvari.
Ovaj sajt je, po ozbiljnosti i kvalitetu tekstova, beležio izraziti uspon. Ali, 24. jula 2018, uredništvo objavljuje da je „čudnim spletom okolnosti – a ne bismo isključili ni mogućnost da su umešani prsti sistema/režima – Stanje stvariostalo bez ikakvih finansijskih prihoda na mesečnom nivou“ (ovde).
Od tada Stanje stvari preživljava moleći čitaoce za pomoć. Prikupljena potrebna sredstva, po mesecima, bila su: 100%, 49%, 29%, 43%, 48%, 37%, 42%, 50% i 27% – kao što se vidi: s tendencijom snižavanja.
Nešto bolje, izgleda, stoje patriotski i anti-NATO sajtovi koji imaju izvesne (pretpostavljamo) kapilarne veze s političkim strukturama: bilo onima koje su bliže vlasti (Standard, Vidovdan, Patriot, Nacionalist), bilo onima koje su bliže opoziciji (NSPM). Ovo se zaključuje i po tome što urednici ovih portala retko kad apeluju na čitaoce za pomoć, a prisustvo reklama na navedenim portalima, ako ih i ima, daleko je od fascinantnog.
Jedini građanistički sajt koji se žali da nema novaca je, koliko znam, Lukovićev XXZ Magazin – naslednik upokojenih E-novina. No to je, kako proizlazi i iz poslednjeg Lukovićevog apela čitaocima, više posledica još neisplaćenih kazni za klevetu i neovlašćeno objavljivanje fotografija u E-novinama, a manje presušivanja dotoka finansijskih sredstava.
Što se Republike Srpske tiče, pak, za sada se dobro drže tri ćirilična politička (ali nestranačka) portala.
Kažem ćirilična, zato što je pismo sajta u BiH, ali i u Srpskoj, znak ne samo političko-etničkog identiteta, već i šireg idejnog svetonazora (antiimperijalizam, antiglobalizam, anti-NATO itd).
Najstariji od ova tri portala je Frontal.rs. On je ovih dana proslavio deset godina rada. Iza njega stoji grupa patriota koji u svojoj kritici konformizma u RS ne štede ni vlast, niti opoziciju. Reč je o korisnom sajtu za svakog ko hoće da razume događaje u Banjoj Luci i Republici Srpskoj.
Tu je i Iskra, informativni portal Andrićgrada i čedo Emira Kusturice. Sajt sadrži dobro odabrane vesti iz RS, Srbije i sveta, i zanimljive komentare grupe mlađih analitičara.
Najzad, najmlađi od ova tri sajta, Sve o Srpskoj – na kome se i objavljuje tekst koji je sada pred čitaocem – a koji postoji tek više od godinu dana, okupio je grupu iskusnih komenatora iz Srbije i Srpske. On podržava osnovnu patriotsku liniju zvanične Banje Luke, prvenstveno onu oko koje postoji jasan konsensus s opozicijom u RS: neunitarizaciji BiH, i ne ulasku BiH u NATO.
Ali, kako je sve to malo u odnosu na desetine sajtova u Srbiji i Srpskoj koji nas uveravaju da je „Republika Šumska“ genocidna tvorevina, koju valja prevazići (videti ovde, ovde, ovde ili ovde)…
A sledi nova poplava propagadnih dolara koja hoće da potopi ono što radimo. Zato je nužno podizanje svesti našeg naroda o opasnosti „velikog ispiranja mozga“ i jačanje solidarnosti, kao i uzajamne pomoći, u trenucima koji slede.
Nemojmo se svađati oko ideoloških razlika i doktrinarnih nijansi: Srbija i Srpska moraju da budu iznad svih naših doktrina, sujeta i međusobica.
Ako tako radimo sačuvaćemo se i od ovog talasa „kolonizacije uma“. Kao što smo svoj narodni identitet i svoju kulturu sačuvali kroz vekove.
(sveosrpskoj.com)
