Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić potpisali su danas u Svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima Povelju o srpskom kulturnom prostoru. Reč je o dokumentu kojim će biti definisane smernice za jedinstvenu kulturno-prosvetnu politiku srpskog naroda.
Vukosavljević je istakao da duboki smisao potpisivanja Povelje jeste u dodatnim naporima u sprovođenju jedinstvene kulturne politike koja bi trebalo da bude prisutna u srpskom narodu bez obzira na politički format i na državu u kojoj on živi. „Kulturna politika i kulturni prostor su drugačijeg formata od političkog prostora i mi smatramo da na svakom prostoru, na kome je srpski narod tokom dugog istorijskog trajanja ostavio nesumnjive tragove svog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz jezik, običaje, pesmu, igru, spomenike kulture, treba da postoji jedinstvena kulturna politiku i da to bude jedinstven kulturni prostor”, rekao je ministar.
Kulturni prostori, naglasio je Vukosavljević, nisu ekskluzivnost jednog naroda, već se u mnogim tačkama dodiruju, prožimaju, prepliću, prenosi Tanjug. „Samo onaj narod koji je svestan svoje kulture i svog identiteta, koje pazi, čuva i neguje, može da bude spreman da prepoznaje vrednosti drugih kultura, da prima uticaje, ali i da daje uticaje. Takva međusobna kulturna prožimanja čine osnov kulturnog razumevanja i zdravo shvaćene multikulturalnosti”, smatra Vukosavljević.
On je izrazio uverenje da će na srpskom kulturnom prostoru, od Hilandara, preko Skoplja, Arada, Temišvara, Kotora, Dubrovnika, Pešte, Budima, Sent Andreje, gde god živi srpski narod i gde god postoje srpski kulturni tragovi , moći da se sprovodi jedinstvena kulturna i obrazovna politika. „Ti potezi i stremljenja nisu na korist samo srpske kulture i tradicije, nego će biti od koristi i drugim narodima sa kojima delimo isti geografski, istorijski i kulturni prostor”, naglasio je Vukosavljević.
Trivićeva je izrazila zadovoljstvo što Povelju o srpskom kulturnom prostoru potpisuju u Sremskim Karlovcima, centru duhovnog, kulturnog i nacionalnog bića Srba. „Današnji susret i potpisivanje Povelje predstavlja opredeljenje, težnju i odlučnost dva ministarstva, dveju vlada da utvrde zajedničku stratešku kulturno-prosvetiteljsku politiku, a očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta je naš primarni zadatak”, istakla je Trivićeva.
Povelja povezuje, prema njenim rečima, sve Srbe u njihovom kulturološkom delovanju, gde god se nalazili jer granice kulturnog prostora nije moguće svesti u granice jednog političkog, odnosno državnog prostora. Srpska kultura je, naglasila je Trivićeva, jedinstvena na svakom prostoru na kojem srpski narod živi u okviru ili izvan granica njegovih državnih tvorevina. „Srbi su narod sa bogatom istorijom i tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Zato smo opredeljeni da uložimo dodatne napore da srpski nacionalni identitet afirmišemo kroz isticanje pozitivnih vrednosti srpskog naroda u svim sferama delovanja”, rekla je Trivićeva.
Srpska kultura je, konstatovala je ministarka, veličanstvena i opstala je uprkos brojnim iskušenjima kroz koje je ovaj narod prolazio od samog nastanka. „Iskušenja našeg naroda danas nisu ništa manja od onih u prošlosti. Uz snažnu svest o tome, današnjim činom i jasnom opredeljenošću da osnažimo sopstvene vrednosti, otvaramo novu stranicu očuvanja našeg nacionalnog identiteta”, rekla je Trivićeva.
Ona je ukazala i na opredeljenje da zajedno rade na očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, posebno srpskog jezika i ćiriličnog pisma i za 20. mart u Banja Luci najavila održavanje foruma posvećenog ćirilici. „Čvrsto verujem da ovaj dokumet može i hoće dodatno osnažiti put očuvanja onog što nam je zajedničko i što čini osnovno polazište našeg nacionalnog i kulturnog bića, a što smo dužni zaveštati budućim generacijama”, istakla je Trivićeva.
Potpisivanju Povelje u najstarijoj srpskoj gimnaziji, za koju je ministar Vukosavljević, istakao da je sveto mesto srpske kulture, prosvete i obrazovanja, prisustvovali su predsedsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, i predsednik Matice srpske Dragan Stanić. Među prisutnima bili su i direktor Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, direktor Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” Aleksandar Jerkov, rektor Univeziteta umetnosti u Beogradu Mileta Prodanović, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Srđan Jeremić, predstavnici Beogradskog univeziteta, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, ustanova kulture, srpske zajednice iz Rumunije, Hrvatske, Crne Gore.
Šta podrazumeva Povelja o srpskom kulturnom prostoru?
Poveljom o srpskom kulturnom prostoru, dokumentom koji su zajednički doneli Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske, iskazuje se zajednička težnja kulturnih činilaca u Srbiji i RS za usaglašavanje aktivnosti i mera od strateškog interesa za srpsku kulturu i za njeno međusobno povezivanje i predstavljanje u svetu, uz uverenje da načela i stanovišta, izneta u dokumentu, dele i pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, kao i Srbi u širem regionu i dijaspori.
Potpisnici Povelje, ministri kulture dveju zemalja Vladan Vukosavljević i Natalija Trivić, smatraju da ovakvo delovanje treba da aktivira različite puteve saradnje sa kulturama drugih naroda iz najbližeg okruženja, ili s narodima sa kojima delimo opšte stavove o poželjnim humanističkim vrednostima.
Pod srpskim kulturnim prostorom podrazumeva se, kako je navedeno u dokumentu, prostor na kojem je srpski narod u dugom istorijskom trajanju živeo ili još uvek živi, ostavljajući tragove materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, bilo da se nalaziu okviru granica ili izvan granica njegovih državnih tvorevina.
Svojim potpisima dvoje ministara je izrazilo i težnju za uzajamno saglasnom kulturno-prosvetnom politikom, otvorenom za ravnopravnu i celishodnu saradnju sa kulturama drugih naroda.
U Povelji se konstatuje da ubrzane promene i globalizacijski procesi uveliko dovode u pitanje kulturnu raznolikost sveta, a pripadnost nacionalnoj kulturi, smatraju potpisnici, ne predstavlja zamenu, nego širi kontekst u kojem se prepoznaje i ostvaruje svaki slobodni pojedinac.
Nacionalne kulture predstavljaju izraz emancipacije naroda kao istorijskih zajednica, dostignuće modernog doba i demokratskih društava, a briga o njihovom očuvanju savremeni svet priznaje kao važan aspekt ostvarivanja ljudskih prava, saglasni su Vukosavljević i Trivićeva.
Dalje se navodi da Srbija, kao matična država srpskog naroda, razvija institucionalne okvire i ostvaruje respektivnu podršku očuvanju kulturnih prava etničkih manjina prema najvišim merilima međunarodne prakse.
Stoga se, smatraju ministri, ne može načelno dovoditi u pitanje ni potreba da i kultura srpskog naroda, u Srbiji i Srpskoj, u regionu i dijaspori ili rasejanju, od Trebinja i Herceg-Novog do Subotice i Vršca, od Vranja i Gračanice do Banje Luke, bude razvijana u svojim vrednostima i tradicijama, kako u oblasti savremenog stvaralaštva, tako i u oblasti očuvanja, proučavanja i prezentacije kulturnog nasleđa.
Posebnu pažnju dva ministarstva posvećuju uspostavljanju sistemske brige o srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, o podršci programima nastave srpskog jezika, istorije i kulture, što predstavlja, smatraju, „jedno od temeljnih oruđa u legitimnom nastojanju da izbegnemo odnarođavanje novih naraštaja, ne samo u sve brojnijoj dijaspori, nego čak i u Srbiji i Srpskoj”.
Obnova i zasnivanje lektorata u inostranim centrima, naročito u sredinama sa snažnom srpskom zajednicom, doprineće, uvereni su ministri, i širenju interesovanja pripadnika drugih naroda za jezik i kulturu srpskog naroda.
Ćirilica kao istorijsko pismo i simbolička identifikacija srpskog naroda, široko je prepoznata kao kulturno dobro čiju poziciju u javnom saobraćaju treba sistemski osnažiti, slažu se Vukosavljević i Trivićeva, prenosi Tanjug.
Dvoazbučnost je, kako ističu, realnost srpske kulture, ali ne sme da isključi brigu za prvenstvo pisma kojim se Srbi služe preko hiljadu godina, a koja je u regionu potisnuta, a u prošlosti, u okrilju okupacionih režima, i formalno bila zabranjivana.
U Povelji se podseća i na potiranje srpskih kulturnih tragova na područjima van teritorije Republike Srbije i Republike Srpske tokom 20. veka, kao i na ugroženu baštinu na Kosovu i Metohiji.
Konstatuje se da je dugoročna politička strategija nepriznavanja, zataškavanja i relativizacije rečenih pojava genocidnog karaktera prisutna do danas, što je „ostavilo krupne posledice i na samosvest i na ukupnu poziciju srpskog naroda”.
S druge strane, ističe se u dokumentu, danas potpisanom u Sremskim Karlovcima, postoji snažna tendencija da se izolovani ili konstruisani događaji iz davnijih ili nedavnih međunacionalnih sukoba, revizionističkim diskursom bez dubljeg utemeljenja, nametnu kao obavezujući narativi u kojima je srpska strana bezuslovno negativno markirana.
Obnova poverenja među susednim narodima može da počiva jedino na spremnosti da se uvaže verodostojne istorijske činjenice i različite interesne perspektive sa kojih se činjenice tumače, što podrazumeva potpuniji uvid u stradalna iskustva drugih u okruženju.
Strateško polazište srpske kulturne politike treba, saglasni su ministri, da bude zasnovano na uverenju da je, pre svih širih integracija, prvi i nezaobilazni korak jačanje kohezije unutar srpskog kulturnog prostora.
U Povelji se ističe i da razvijanje istorijske svesti i kulture pamćenja, naročito o razmerama genocida nad srpskim narodom, kontinuirana prezentacija ove teme u muzeologiji, umetnostima i publicistici, treba da bude primer zajedničkog odgovornog odnosa prema prošlosti.
Dva ministarstva se zalažu da vlade Republike Srbije i Republike Srpske zasnuju stalnu institucionalnu formu za planiranje, koordinaciju i pospešivanje svih produktivnih oblika međusobnog povezivanja unutar srpskog kulturnog prostora, sačinjeno od predstavnika ključnih ustanova kulture, Srpske pravoslavne crkve, kao i vodećih srpskih kulturnih organizacija u regionu i dijaspori.
„Jedino narod utemeljene istorijske i kulturne samosvesti može da doprinese kvalitetu šire kulturne komunikacije. Srpska kultura je pokazivala i dalje pokazuje primernu otvorenost za druge, ne zanemarujući ni svest o potrebi zaštite bazičnih interesa u oblasti kulturnog identiteta, i zarad nacionalnog opstanka i zarad daljeg razvitka. Deklarisana saglasnost u našim iznesenim kulturnim opredeljenjima važna je pretpostavka za delotvoran odgovor pred izazovima procesa akulturacije, tj. asimilacije kao i negiranja srpske kulturne tradicije, te osnov za očuvanje srpske kulture”, stoji u Povelji.
Jedino narod sa izgrađenom kulturnom samosvešću može biti aktivni član globalne, evropske i svetske zajednice, kao njen dragoceni činilac od kojeg se ne očekuje samo da oponaša izvesne kulturne obrasce nego da ih i stvara, saglasili su se Vukosavljević i Trivićeva.
(Politika, Tanjug)
