PIŠE: Slobodan Durmanović
Posle gotovo pet meseci od opštih izbora u Bosni i Hercegovini bliži se i formiranje vlasti na nivou BiH, ali je izvesno da sa formiranjem te vlasti ni na pomolu nije rešenje ključnih pitanja koja su nametnuta među buduće partnere u vlasti, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, Stranku demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića i Hrvatsku demokratsku zajednice BiH Dragana Čovića.
Prvo pitanje je donošenje Godišnjeg nacionalnog programa za Akcioni plan za članstvo BiH (MAP) u NATO alijansi, što je do sada bio izričit uslov SDA da bude formiran novi Savet ministara BiH. SNSD i njihovi saveznici, kao ni opozicija u Republici Srpskoj (RS) nisu spremni na aktivaciju MAP-a, a Izetbegović je reterirao od prvobitnog stava da neće ući u formiranje Saveta ministara BiH sve dok SNSD ne pristane na aktivaciju MAP-a. Sada to pitanje ostavlja za kasnije razgovore, ne pokazujući pritom znake da će odustati od zahteva da MAP bude aktiviran. Sve i kad bi nekim čudom pomislio da odustane, na taj zahtev će ga podsećati uporno stranke levice među Bošnjacima koje vode Socijaldemokratska partije BiH i Demokratska fronta (DF) Željka Komšića, okupljene u političku grupaciju zvučnog naziva “Bosanskohercegovački blok”. Taj blok je odlučio da neće u ići u koaliciju sa SDA, SNSD-om i HDZ-om BiH nazivajući ih “nacionalistima”, dočim sebe opisuju kao “bosanskohercegovačke patriote” za koje je članstvo BiH u NATO jedan od ključnih prioriteta. No, kako te stranke okupljaju gotovo isključivo bošnjačke birače, jasno je da je njihovi budući potezi biti usmereni na kritiku svakog poteza SDA za koji procene da je “nepatriotski” s ciljem da pridobiju što veći broj bošnjačkih birača do narednih opštih izbora.
Zato će u SDA dobro izmeriti kada će – nakon što bude formiran Savet ministara BiH – ponovo posegnuti ne samo za zahtevom za aktivaciju MAP-a, već i za inicijativom za ocenu ustavnosti imena Republike Srpske. A o toj inicijativi će odlučivati za pet-šest meseci, kako je to najavio Izetbegović. S druge strane, SDA čeka inicijativa HDZ-a BiH za izmene Izbornog zakona BiH, kojima bi bio garantovan izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH glasovima Hrvata, umesto sadašnjeg izbornog sistema u kome je izbor hrvatskog člana u FBiH omogućen glasovima Bošnjaka, što se i dogodilo izborom Željka Komšića u tri izborna ciklusa. Garancije koje HDZ BiH traži odnose na formiranje virtuelne izborne jedinice koja bi važila samo na dan izbora, a bila bi definisana tako da obuhvata područja u FBiH gde živi većinsko hrvatsko stanovništvo. Bošnjački političari su to do sada odbijali, tumačeći taj zahtev kao prvi korak ka uspostavljanju trećeg, hrvatskog entiteta, mada im iz EU odavno garantuju da od takvog entiteta nema ništa, pa su i iz HDZ-a BiH gotovo prestali i da pominju “hrvatski entitet”, valjda shvatajući da će jedva doći i do “svoje” celodnevne izborne jedinice uz dosadašnje protivljenje bošnjačkih političara.
No, ako se nekim čudom o tome dogovore HDZ BiH i SDA, koliko god Izetbegoviću i njegovima bude za vrat duvao “BH blok” – onda bi se sav pritisak i jednih i drugih mogao usmeriti prema RS u pravcu ubrzanja “puta BiH ka NATO savezu”. Prosto, rešavanjem hrvatskog zahteva za izmenu Izbornog zakona, nestaje krupan problem u političkim odnosima Hrvata i Bošnjaka u FBiH, a odatle do njihovog zajedničkog delovanja na približavanju BiH NATO alijansi nije veliki korak. Jer, članstvo BiH u NATO-u je politički prioritet i HDZ-a BiH, samo ne prvi kao kod SDA i “BH bloka”, već drugi, odmah posle izmena Izbornog zakona BiH. Iako je malo izvesno da će se takav jedan savez Hrvata i Bošnjaka postići u naredne četiri godine, tu opciju ne treba sasvim isključiti.
S druge strane, srpski političari nedavno su doneli zajedničke zaključke u kojima su još jednom podsetili da se zalažu isključivo za vojnu neutralnost RS i BiH, pozivajući se na deklaraciju koju je usvojila Narodna skupština RS. Pritom je sam Dodik, prilikom nedavnog susreta sa austrijskim vicekancelarom Hansom Kristijanom Štraheom, precizirao da bi pristao i na vojnu neutralnost po austrijskom modelu. “Austrija nije član NATO-a, a član je EU i to je koncept za koji mislimo da ovde treba biti”, rekao je Dodik, valjda misleći da će malo odobrovoljiti bošnjačke političare. A sličnu poruku pre neki dan uputila je i predsednica RS Željka Cvijanović. “Nije nužno da država mora biti član NATO-a da bi postala član EU”, rekla je Cvijanovićeva, ilustrujući svoju izjavu “primerima vojno neutralnih zemalja – članica EU, poput Švedske i Austrije, koje sarađuju sa NATO-om kroz program ‘Partnerstvo za mir’ “.
Teško je sada reći da li se u ovim izjavama može nazreti samo jedan novi taktički potez Dodika i Cvijanovićeve ili je možda reč o najavi strateškog pomaka vrha vlasti RS u pravcu u kome se kreće vlast Srbije, koja “trenutno radi na novom planu individualnog partnerstva (IPAP) sa NATO-om, jer je dosadašnji plan istekao”, kako je to objasnio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. “Nemamo nameru da budemo član NATO-a, ali želimo da razvijemo što je moguće bolje odnose” – još je rekao Dačić.
Međutim, ako se u ima u vidu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne odustaje od svog plana “razgraničenja” na Kosovu i Metohiji (KiM), sve uzdajući se u garancije NATO-a za bezbednost Srba na severu pokrajine – nije teško zaključiti da Vučić vidi upravo NATO kao ključnog “garanta” vojne neutralnosti Srbije prilikom izvođenja svog plana “razgraničenja”. Ali, takva “vojna neutralnost”, bez garancija Rusije, više liči na neformalno pridruživanje Srbije NATO alijansi negoli i na austrijsku neutralnost. A ako RS bude pratila Srbiju u njenom odnosu prema NATO-u – kao što je proklamovala u jednom od ključnih delova svoje deklaracije o vojnoj neutralnosti – onda će zajedno sa Srbijom najpre i završiti pod NATO “kišobranom”. Naravno, kada se obavi “razgraničenje” na KiM, granice između Srbije i BiH ostanu čvrste kao i sada, a granice između samoproglašenog Kosova i Albanije – ne bude.
“Ja sam pitao onda šta mi radimo ako 31. marta više ne bude granice između Kosova i Albanije, šta rade EU i svi drugi. Nisam dobio odgovor. Ali sam dobio jedan korektan i konkretan odgovor šta bi bilo da mi isto uradimo sa Republikom Srpskom. Nemci su rekli da u tome i jeste razlika i da zato Srbija ima budućnost, a neke druge nemaju i zato što znaju da ćemo se ponašati ozbiljno i odgovorno i u skladu sa onim što je moguće”, rekao je Vučić na poslednjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Posle ovakvog “nemačkog odgovora” i Vučićeve “ozbiljnosti i odgovornosti” i tvrdnje da “zato Srbija ima budućnost”, pitanje je, zapravo, kakvu budućnost može da očekuje Republika Srpska u okviru BiH. Odnosno, da li će Vučić “razgraničenjem” na KiM “obezbediti” stabilnu buduću poziciju RS unutar BiH ili će time pre otvoriti prostor svima onima koji slabljenje sadašnje ustavne pozicije RS vide kao ključni uslov za izgradnju “funkcionalne” BiH?
(nspm.rs)
