Restrukturisanje javnog duga, ubrzano rasterećenje privrede te odgovorna budžetska potrošnja neki su od odgovora na moguću ekonomsku krizu, rečeno je danas na okruglom stolu “Da li smo spremni za moguću krizu”, koji je organizovalo Udruženje „Misli dobro“.
S obzirom na to da svjetski ekonomisti već upozoravaju na mogućnost nove ekonomske krize, Udruženje „Misli dobro“ je organizovalo okrugli sto na kojem su o ovoj temi govorili ekonomisti iz RS, predstavnici Vlade RS i gosti iz Srbije.
Tokom diskusije posebno je bilo riječi o potrebi restrukturisanja javnog duga, mjerama za rasterećenje privrede, platama u javnom, ali i privatnom sektoru. Učesnici su naveli da je ključno da se razgovara o mogućim odgovorima na krizu prije nego što se ona zaista i desi.
Jedna od tema je bila i Centralna banka BiH od koje entiteti kao osnivači ne dobijaju dividendu, već se isplaćuje institucijama BiH.
Na okruglom stolu se mogao čuti i podatak da su investicije BiH na rekordno niskom nivou te da se privrednici maksimalno suzdržavaju od investiranja upravo zbog straha od moguće krize.
„Investicije u BiH su na rekordno niskom nivou i iznose 15 odsto BDP-a. Trebalo bi tražiti prostor za veću efikasnost tih investicija“, rekao je ekonomista Saša Stevanović.
Iznio je i podatak da je trenutno učešće plata javnog sektora u BDP-u RS 9,2 odsto, a da je podnošljivo do deset odsto.
Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković je rekao da je najvažnija poruka da se ne smiju ponavljati greške koje su se pravile nakon krize 2008. godine.
„Pažljivo sa najvećim komponentama javne potrošnje, a to su plate i penzije. Onaj nivo koji sada imamo i u RS i u Srbiji je odgovarajući za države kao što su naše, a to znači da ubuduće plate i penzije treba i mogu da rastu samo onoliko koliko raste privredna aktivnost“, kazao je Vučković.
Član Udruženja „Misli dobro“ Branko Kecman rekao je da je cilj okruglog stola otvoriti temu o mogućoj krizi i pokušati dati odgovore na pitanje da li je društvo spremno za novu krizu.
On je istakao da je svaka kriza ujedno i šansa i da se za nju može adekvatno pripremiti ukoliko se na vrijeme identifikuju problemi.
„Bitno je da se krene sa sređivanjem javnih finansija, odnosno da se Republika Srpska i BiH počnu zaduživati na duži rok, kako bi se smanjila otplata kredita u narednim godinama i na taj način stvorio prostor za investiranje. Potrebno je i raditi na restrukturisanju javnih preduzeća, te smanjiti namete na privredu, prvenstveno na plate, kako bi preduzeća mogla biti konkurentnija i da se na stranim izvoznim tržištima kvalitetnije bore”, kazao je Kecman.
Član Skupštine Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić je istakao da privrednici u RS trenutno investiraju samo onoliko koliko moraju te da bi RS trebala formirati fond koji bi služio kao pomoć privrednicima ukoliko bi došlo do krize i nemogućnosti vraćanja kredita koje su uzeli za investiranje.
„Država bi ovom temom trebalo ozbiljnije da se bavi. Trebalo bi da popravi odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jer su nam oni najveći balon koji bi mogao pomoći u slučaju krize“, smatra Trivić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Goran Radivojac je istakao da procjene govore da će euribor u narednom periodu rasti, da će doći do stagnacije privrednog rasta te da radnici neće u tolikom broju odlaziti odavde.
Ministar privrede i preduzetništva RS Vjekoslav Petričević rekao je da su odgovori na moguću ekonomsku krizu smanjenje budžetske potrošnje i rasterećenje privrede kako bi bili stvoreni povoljniji uslovi za poslovanje.
On je istakao da su neke od tih mjera već pokrenute, kao što je uvođenje olakšica poslovanja privrednih subjekata.
“Poslanici su na sjednici Narodne skupštine Srpske juče razmatrali i dva nacrta zakona koji se odnose na lakšu registraciju i jeftinije uslove poslovanja, kao i privlačenje novih investicija”, rekao je Petričević.
Učesnici okruglog stola su naveli da je bitno da se o ovoj temi razgovara i da se nađu odgovarajući modeli kako bi se moglo reagovati i spremnije nego prije deset godina dočekati potencijalnu novu krizu.
(capital.ba)
