Cilj Vlade Republike Srpske u ovoj godini je povećanje plata radnicima, a prostor za to se pravi kroz poreska rasterećenja i ukidanje fiskalnih i parafiskalnih nameta, kaže u intervjuu za “Nezavisne” Zora Vidović, ministar finansija Republike Srpske.
“Sa jedne strane razmatramo smanjenje opterećenja rada, a sa druge visinu poreza na dobit, oporezivanje dividende i visinu indirektnog poreza, koji je najniži u ovom dijelu Evrope. To je jedinstvena stopa i nelogično je da tako ostane”, kaže ona.
Kakvo ste stanje zatekli u budžetu kada ste preuzeli funkciju?
Unazad nekoliko godina Republika Srpska stabilizuje svoje finansije i postaje fiskalno i finansijski stabilna. Budžet je u dosta dobrom stanju u odnosu na neki prethodni period. U prošloj godini ostvariće se suficit od preko 100 miliona KM, a i u 2019. je predviđen suficit, tako da se budžetske obaveze redovno izmiruju. Relaksacija u ovoj godini je to što imamo mnogo manje zaduženje nego u prethodnoj. Ove godine smo donijeli odluku o zaduženju od 370 miliona KM, a u prošloj godini zaduženje je bilo 660 miliona maraka. Isto tako imamo otplatu duga od 490 miliona KM, a prošle godine je to bilo 750 miliona KM, što znači da budžet ulazi u jedno relaksiranije stanje. Ukupna zaduženost Republike Srpske iznosi 5,3 milijarde maraka, što je 50 odsto bruto društvenog proizvoda i to nije alarmantno.
Da li će u ovoj godini doći do poreskog rasterećenja rada, a što je jedan od osnova za povećanje plata. Da li bi to opteretilo budžet?
Prošlogodišnje rasterećenje koje je dovelo do blagog povećanja plata košta budžet godišnje 60 miliona maraka, a 20 miliona KM lokalne zajednice. U ovoj godini pravimo analize i kalkulacije kako bi se došlo do povećanja plata, što je cilj ove vlade, a što je definisano i kroz ekonomske reforme i to je cilj od kojeg se neće odustati. U ovoj godini ćemo sigurno ići u oslobađanje od poreza na dobit za dio uložen u opremu, a to će kao nacrt zakona biti upućeno u Narodnu skupštinu već na narednom zasjedanju. Sa jedne strane razmatramo smanjenje opterećenja rada, a sa druge visinu poreza na dobit, oporezivanje dividende i visinu indirektnog poreza, koji je najniži u ovom dijelu Evrope. To je jedinstvena stopa i nelogično je da tako ostane. Međutim, dogovor u vezi s PDV-om ne zavisi samo od nas i kada se konstituiše vlast očekujemo da ćemo ući u pregovore za to.
Da li se dio sredstava može tražiti u sivoj ekonomiji?
Iz iskustva mogu reći da je nivo sive ekonomije dosta visok, a, po meni, to je jedan od najboljih izvora za rasterećenje privrede i povećanje plata. Mislim da su plate koje su prikazane mnogo veće iz razloga jer veliki broj poslodavaca isplaćuje doprinose na minimalnu platu, a drugi dio plate se isplaćuje u gotovini. Neto plata u RS je preko 900 KM, ali se to ne prikazuje. Najveći problem je u tome što nemamo granskih ugovora. Kada bi oni postojali, bila bi određena najniža plata i inspektor bi mogao da to kontroliše. Poreska uprava ne može ništa da preduzme protiv poslodavca koji je uplatio minimalne doprinose na platu. Dio plata se isplaćuje u gotovini i to iz dobiti. Prikaže se velika dobit, plati se deset odsto poreza i onda se taj dio daje na plate, što je mnogo jeftinije nego platiti 66 odsto. Nenormalno je da u jednoj firmi svi radnici imaju gotovo istu platu, a to smo uočili dok sam bila na čelu Poreske uprave RS. Mi smo pokušali da razgovaramo s radnicima, ali nije niko bio raspoložen da nam da informacije u vezi s tim. Takođe, primijetili smo da se dividenda u firmama diže na isti datum svaki mjesec i u istom iznosu, što znači da se to dijeli radnicima za plate, ali to ne možete dokazati.
Ima li RS mehanizam i kapacitete za borbu protiv sive ekonomije?
Unazad tri godine krenuli smo u značajniju borbu protiv sive ekonomije. Izradili smo određene zakone i tu je sigurno bilo pomaka. Ove godine ćemo mijenjati Zakon o fiskalnim kasama i olakšavati uslove kontrole izdavanja fiskalnih računa jer smatramo da je to najveći izvor sive ekonomije.
Mogu li se ukinuti pojedini fiskalni i parafiskalni nameti?
Definitivno ćemo ukinuti dio neporeskih prihoda i nameta jer je napravljena struktura svih neporeskih davanja. To će se sigurno odraziti na smanjenje troškova privrede i stanovništva, jer jedan dio plaćaju i fizička lica. Kada su u pitanju fiskalni nameti, već sam rekla kako ćemo privrednike osloboditi plaćanja poreza na dobit za ulaganje u opremu, a idemo u dalje analize da vidimo gdje šta još možemo pronaći, ali uz to moramo smanjivati nivo sive ekonomije.
Prošle godine Republika Srpska se kroz obveznice zadužila na međunarodnom tržištu. Da li će ta praksa biti nastavljena i ove godine?
Tražimo najpovoljnije uslove za zaduživanje. Ako se opet pruže na međunarodnom tržištu, to ćemo uraditi, ali isto važi i za domaće tržište. Sve je stvar kalkulacije i gdje je najjeftinije. Obveznice koje su izdate na Bečkoj berzi bile su dobar posao i to je bilo vrlo teško uraditi iz položaja Republike Srpske, koja je entitet, tako da je to bio veliki uspjeh.
(nezavisne.com)
